Музика полуделих: Могли би да свирамо са Стонсима!

У данашње време турбо-фолк музика је незаобилазан чинилац доброг провода у Србији и важан елемент овдашњег свакодневног живота. Многи тврде да је ова врста музике сахранила друге музичке правце, али данас има и оних упорних, који нам својом музиком доказују да је ова тврдња погрешна.

Музика Полуделих је бенд из Врбаса који своју причу прича кроз ои/хардцоре пунк. Њиховим последњим албумом „Улице су мртве“ доказују су да је до публике могуће допрети ако јој приступимо искрено. Đакон, фронтмен овог бенда, говори нам о мртвим улицама, бендовима у Србији, као и о плановима Музике Полуделих.

Шта је била одскочна даска да Музика Полуделих постане оно што је данас?

Одскочна даска да МП постане бенд који ће да траје је воља и енергија за овим што радимо. Ни дан данас не престаје и све време уживамо у размени добре енергије. Искрени смо у овоме што радимо, јер ако нема искрености, нема ни правог односа.

Зашто су улице мртве?

Улице су мртве јер по њима ходају мртви људи. Угасила се воља за животом, воља за борбом и мењањем ствари. То је одлично одрађена прича система. Људи су једноставно упали у замку из које не виде излаз, а њега увек има. Излаз се налази у свакоме од нас.

Једна песма са новог албума носи назив "Рођен у Србији". Шта заправо поручује ова песма?

То је обрада песме "Рођен у предграђу" од јагодинског бенда Етиопија. Име песме је преиначено у "Рођен у Србији". Сви који смо рођени овде, на неки начин смо стигматизовани и "имали смо среће" да прођемо кроз ствари које нису задесиле људе из других земаља. Негативне и несрећне деведесете нису отишле са доласком 21-ог века, јер се од 1389-те године овде ништа не мења, само имена.

Да ли квалитетни млади бендови немају слику на насловној страни само зато што су рођени у Србији?

Данас насловне стране окупирају политичари и старлете. Реткост је видети некога ко заслужује пажњу. Србија је само медијум и простор, који нема пуно везе са тиме шта радиш, већ са киме то радиш и колико можеш себе да компромитујеш како би се појавио на некој насловној страни. Част изузетцима, којих је све мање.

Шта по вашем мишљењу треба да поседује један бенд, како би му се посветила пажња и како би се издвојио од других бендова?

Сваки бенд треба да ради оно што воли и што осећа. Таквим радом ће доћи до публике, а она ће препознати оно што јој одговара. Идентификација са публиком је битна ствар и то је оно што може један бенд да издвоји од других, односно да му омогући да несметано ради даље. Пријатељство у бенду и око бенда је такође детаљ који знатно утиче на квалитет самог бенда.

Да ли данас у малим срединама, као што је Врбас, има места за овакве бендове и овакву врсту музике?

Данас не постоји адекватна средина где би могао да функционише један хардцоре бенд, на један нормалан начин. Хардцоре и пунк су последњи рецидиви андерграунда, а сцена која више не постоји базира се на бендовима који покушавају да направе себи причу, свирајући по малим просторима или ван граница земље. Решење за то је уједињење и бескомпромосан став о неподељености. Једино тако може да се крене са напретком идеја.

Са којим бендом бисте радо желели да се нађете на сцени, поразговарате, размените искуства, а који бенд не бисте пожелели ни да сретнете на улици?

Овог момента бисмо могли да свирамо са Ролингстонсима, имају добар последњи албум, а такође њих не би желели да сретнемо ни на улици, да се народ не уплаши.

Који су даљи планови бенда?

Ускоро се планира реализација новог издања, који ће бити у фазону последњег. Идемо мало ван земље да свирамо и обиђемо старе другаре. Наравно, настављамо и даље одлично да се проводимо.

На који начин бисте убедили младе људе да, уместо на концерт некога од тзв. турбо-фолк звезда, дођу на вашу свирку?

Не бисмо их убеђивали, то је контрапродуктивно, већ би им само омогућили веганско-вегетеријанску исхрану, без кофеина. Око тога можемо да дискутујемо, то можда и донесе неке резултате.

Ако ово чита неко од чланова младих неафирмисаних бендова, који није сигуран да ли да одустане од музике, јер је ово ипак мала средина, шта ћете му поручити?

Сви који су почели нешто да раде, уложили неки труд, треба да се запитају зашто су уопште и почињали да се баве тиме, када им дођу моменти одустајања. Свака средина је мала, једино она у човеку је велика, а ако то схватимо све је могуће. Реч "одустајање" нестаје са тим сазнањем.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti