Autor: Slađana Božilović
FOTO: Wikimedia
Selma Lagerlef je rođena 1858. godine u Švedskoj, u pokrajni Vermland, u mnogočlanoj porodici kao jedno od šestoro dece pukovnika Erika Lagerlefa i njegove supruge Luise Lagerlef, rođene Valrut. Detinjstvo i mladost provodila je na porodičnom imanju Morbaka za koje je bila izuzetno vezana. Međutim, ova književnica nije imala idilično odrastanje.
Selma je rođena sa teškim iščašenjem kuka, a u trećoj godini se iznenada razbolela i ostala nepokretna. Ova tajanstvena bolest se ubrzo povukla i Selma se oporavila. Ipak, njen zdravstveni problem sa kukom učinio ju je povučenijom i mirnijom, ali u isto vreme i ozbiljnijom od ostale dece. Uprkos nedaćama, njen talenat za pisanje i ljubav prema knjizi biće vidljivi od najranijih dana.
Svoje literarno stvaralaštvo započinje u dvanaestoj godini kada je napisala pesmu o rodnom kraju. U zrelijim godinama počinje da stvara u prozi, a u proznom izrazu biće napisana i njena najčuvenija dela.
FOTO: Wikimedia
Slobodnog duha, željna znanja i spremna da se bori za ostvarenje svojih ciljeva, uprkos protivljenju svoga oca, u jesen 1881. godine upisuje učiteljsku školu u Stokholmu. Nakon završetka studija počinje da radi u ženskoj osnovnoj školi u Landskruni, gde će nastavnički poziv obavljati u periodu od 1885. do 1895. godine.
Selma Lagerlef je debitovala na književnoj sceni 1891. knjigom „Gesta Berling“ koju je napisala kao deo takmičenja za časopis Idun, a inspiraciju za njen nastanak našla je u pričama i legendama rodnog kraja. U ovom romanu autorka na neobičan način, kroz jedinstvenu fuziju mašte i realnosti, oslikava život ljudi iz zavičajne pokrajne Vermland u 19. veku. Ovo delo je postalo jedno od klasika švedske i evropske književnosti.
Poput mnogih njenih knjiga, „Gesta Berling” će imati svoju filmsku ekranizaciju. Istoimeni film snimljen je 1924. godine u režiji Morica Stilera. Interesantno je to da je ovaj naslov zapravo i prvo veliko ostvarenje u glumačkoj karijeri Grete Garbo.
Pored motiva i likova iz zavičajne Švedske, inspiraciju za svoja dela nalazila je i u životu južne Italije, Palestine, kao i u temama vezanim za moderni socijalizam. Upravo roman „Antihristova čuda” (Antikrists mirakler) iz 1897. godine, u kojem nastoji da približi hršćanstvo i socijalizam, najzad joj donosi zasluženi uspeh. Nakon ovog romana, otišla je na put u Palestinu koji ju je podstakao na pisanje velikog romana „Jerusalim” , prvi i drugi deo, koji joj donosi svetsku slavu. Značajno je reći i to da možda najlepši i najznačajniji deo stvaralačkog opusa Selme Lagerlef pripada, zapravo, dečijoj literaturi.
FOTO: Wikimedia
Iz njenog pera nastaće jedna od najlepših knjiga ikada napisanih za decu – „Čudesno putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku", prvi i drugi deo (Nils Holgersons underbara resa genom Sverige, 1906-07). Ova knjiga postaće jedno od kultnih dela švedske književnosti, a njen glavni junak, dečak Nils, jedan od zaštitnih znakova i kulturnih ikona ove zemlje. Prateći avanture dečaka Nilsa koji počinje neobično putovanje kroz svoju zemlju leteći na leđima guske, mališani iz Švedske, ali i širom sveta, upoznaju se sa prirodnim lepotama ove zemlje. Knjiga je prevedena na brojne svetske jezike, a ekranizovana je nekoliko puta, kako u matičnoj zemlji tako i u Sovjetskom Savezu, Nemačkoj i Japanu.
Baš kao što će njen najpoznatiji junak na krilim guske proputovati rodnu zemlju, tako će i Selma Lagerlef na krilima svoje mašte dotaći književno nebo i osvojiti najprestižnija nagrade za svoje spisateljsko umeće. Za svoje stvaralaštvo 1904. godine dobila je zlatnu medalju Švedske akademije, a nakon nekoliko neuspelih nominacija, 1909. godine, u hotelu Grand u Stokholmu ušla je žena koja vidno hramlje, stala je pred brojnu publiku koju čini i švedski kraljevski par i primila Nobelovu nagradu za književnost. Selma Lagerlef time postaje prva žena u istoriji koja dobija ovo veliko priznanje. Nedugo potom, 1914. godine izabrana je za prvog ženskog člana Švedske akademije.
Pored toga što je bila izuzetna književnica, Selma Lagerlef je bila i vrlo društveno i politički angažovana. Večiti idealista, borac za pravdu, ali i neko ko snagom svog duha pomera postojeće granice, snažno se zalagala za to da žene dobiju svoje pravo glasa i bila je jedna od osnivača Narodne stranke Folkpartiet. Čitavog svog života ostaće pisac, humanista, mirotvorac i borac za ljudska prava, pa će tako i u svojim poznim godinama za vreme Drugog svetskog rata spašavati evropske intelektualce od nacističkog progona.
FOTO: Wikimedia
Ova po mnogo čemu jedinstvena i neverovatna žena i jedna od najvećih književnica 20. veka zauvek će napustiti ovaj svet 16. marta 1940. u 82-oj godini života. I nakon smrti, ona će nastaviti da pomera ustaljene okvire, pa će tako postati prva žena koja se našla na švedskoj moneti, kada njena zemlja 1991. godine štampa novčanicu od 20 kruna sa njenim likom.
Razmatrajući uvek večita pitanja dobra i zla, ljubavi i mržnje, sagledavajući svet kroz prizmu jakih etičkih i religijskih osećanja, Selma Lagerlef je stvorila dela neprolazne umetničke i književne vrednosti i tako ostavila svoj neizbrisiv trag u literaturi, ali i na filmu, u dramskoj umetnosti i celokupnoj evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini.
Slađana voli lepotu različitosti i veruje u onu bolju stranu života.
Kao nastavak Foto konkursa i u sklopu akcije afirmacije mladih umetnika iz Srbije, portal iSerbia krajem 2015. godine organizuje izložbu pristiglih fotografija i radova umetnika koji se na ovom portalu predstavljaju. Cilj izložbe je promocija obrazovanja, truda, talenata i kapaciteta mladih ljudi u Srbiji. Svi ste pozvani da podržite ovu, za društvo, bitnu promociju. O svim detaljima izložbe portal iSerbia će vas blagovremeno obaveštavati. Pratite nas!
Pročitajte i:
Priča Egipćanke u muškim cipelama
Ti (ne) možeš - pismo sebi
Gertrud Bel - kraljica pustinje
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
