Autor: Marina Radovanović
Ona smisao svog života vidi u planinskim vrhovima, cveću, rekama koje ,,govore“ bez prestanka. Smatra da se čovek samo u prirodi može naučiti mudrosti. Baš zato redovno odlazi na planinarske akcije sa ljudima sa kojima deli iste stavove i koji su, poput nje, spremni da sva svoja čula oplemene netaknutim čudima prirode.
Reč je o Nataliji Radosavljević, mladoj Gradištanki, povučenoj, tihoj, kreativnoj i mudroj devojci, aktivnoj planinarki, a možda i budućoj alpinistkinji... Ko zna?!
Priroda za mene predstavlja sastavni deo života. Ona je najbolji izvor inspiracije. Da, moja najveća strast je planinarenje. Sećam se kada sam pre godinu i po dana prisustvovala prvoj akciji. Odmah sam znala da je to to! Zavolela sam planinu neizmerno. Ne sumnjam, ta ljubav trajaće večno!
Natalijin hobi podržava i njena porodica, što joj omogućava da se bez ikakvog pritiska posvećuje sebi i svojim snovima.
Tata me je, uvidevši šta zapravo želim, učlanio u Planinarski klub Vukan iz Požarevca. Moji roditelji videli su u tome mogućnost da radim na sebi, steknem nova iskustva i poznanstva za ceo život. Ipak, čini mi se da nisu ni slutili da ću postati pravi zavisnik od planine. Skoro svakog vikenda obilazim različite predele Srbije, i divim se njenoj beskrajnoj lepoti, koje mnogi nisu svesni. Dok sam na planini, prosto mi se čini da sam ponovo rođena. Osećaj je, jednostavno, toliko divan i to se mora doživeti. Imam još uvek mnogo želja. Zato valjda i postojimo – da želimo, nadamo se i verujemo neprestano. Jedna od mojih još uvek neostvarenih želja je i da upišem alpinističke tečaje. No, na to moram da čekam dok ne postanem punoletna. Neke specijalne planove nemam. Volela bih da sve ide svojim tokom, ali i da on ne bude previše krivudav. Možda jednog dana osvojim neki značajni vrh sveta – želja za tim, naravno, postoji!
Činjenica je da je ljubav prema planinarenju neuobičajena u poslednje vreme, posebno među mladima. Ipak, ona ima svoje razloge.
Oduvek su mi bili zanimljivi avanturistički sportovi u prirodi. Uzbuđuje me upoznavanje novih predela i ljudi. Takođe, iskustva koja stekneš na planini ostaju za ceo život. Verovali ili ne, planine nas uče da budemo bolji ljudi. Želim da jednog dana i svojim potomcima prenesem zdrave navike i otkrijem im čari ovakvog načina života.
Međutim, Nata ima jako širok spektar interesovanja. O tome svedoče njeni talenti koji joj omogućavaju da na svoju budućnost gleda sa puno optimizma.
Obožavam da crtam i fotografišem stvari koje me okružuju. Nekada sam trenirala jahanje, a ljubav prema konjima je i dalje prisutna. Volela bih da po završetku gimnazije upišem scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Krenula sam na privatne časove crtanja, ali znam da neće biti lako. Svesna sam da je konkurencija veoma jaka, te sam spremila alternativu – ekologiju, najverovatnije.
Zaljubljenici u prirodu, umetnost i prave vrednosti veoma su retki, te neretko nailaze na osudu i nerazumevanje od strane okoline. Natalija tvrdi da se neke stvari pod hitno moraju menjati. To se posebno odnosi na mlađu populaciju, koja se prva nalazi na udaru različitih savremenih ,,zadovoljstava“, ne sluteći da je reč o mačevima sa dve oštrice.
Često se zgražavam i rastužim pri pomisli da mladi ne shvataju značaj očuvanja prirode i pravih životnih navika. Žao mi je što moji vršnjaci, a ponekad, priznajem, i ja sama, većinu slobodnog vremena provodimo za računarom ili pred TV ekranima. Tako se ne upoznaje ni delić sveta kome pripadamo. Tragično je i to što danas veoma malo ljudi ima razvijenu ekološku svest. Ipak, i dalje se nadam da će stvari krenuti nabolje. Ne gajim tu nadu tek tako. Evo, baš sada se nešto po tom pitanju dešava i u mojoj školi – na zahtev profesora biologije pokrenuta je Ekosekcija Srednje škole Veliko Gradište. Moram da priznam da mi je srce bilo puno kada sam shvatila koliko se dece priključilo ovoj sekciji i dalo doprinos različitim aktivnostima na polju očuvanja životne sredine. Svim mladim ljudima ovog sveta najiskrenije preporučujem da se ni po kakvu cenu ne odaju porocima, da izađu napolje, upoznaju pravu, iskonsku lepotu i... Shvatiće zašto žive!
Čini se da je na Nataliju osmodnevna poseta Bugarskoj, avgusta ove godine, veoma uticala i navela je da razmišlja optimistično. Tada je osvojila najviši vrh planine Balkan – Musala (2925m) i sva je prilika da ne namerava da se tu zaustavi.
Ovo putovanje bilo je kratko, ali za mene nezaboravno. Mnogi stariji i iskusniji planinari osvojili su mnogo veće nadmorske visine, ostvarili veće uspehe, ali Bugarska će ostati jedinstvena u mojim očima – ova avantura bila je za mene jedinstvena zato što sam tada pobedila samu sebe. Naravno, bez divne ekipe, koja je sa mnom delila i dobro i zlo, moja sreća ne bi nikada bila potpuna. Nije bilo lako. Ni sama ne znam kako sam uspela da izdržim noseći neprestano onaj težak lanac na leđima. Verovatno su pobedile želja, volja, i moja mentalna snaga, koju sam tek tada i spoznala. Tamo sam bila najmlađa, a stekla sam, odgovorno tvrdim, prijateljstva za ceo život, a retko koga sam poznavala pre putovanja. U savremenom svetu, ljudi koji se viđaju svakog dana, u mnogim situacijama gledaju da naude jedni drugima, što je poražavajuće.
Bila sam tada, u Bugarskoj, na vrhu Balkana. On nije najviši svetski, ni evropski, ali suština nije ni bila u tome. Predivni predeli i divni ljudi pomogli su mi da prirodu još jače zavolim i što je najbitnije, da verujem u sebe! Od tada sam potpuno nova Nata.
Bila je na krovu Balkana, a ovim tempom ni krov sveta nece joj biti daleko. Verujte u svoje snove!
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
