Foto: Comicrítico
Prevela: Katarina Lazić
Mora da je bila velika stvar sredinom 60-ih godina kao tinejdžer biti ljubitelj popa, svake nedelje čuti nove singlove „Bitlsa”, „Roling Stounsa” i Boba Dilana i shvatiti da je vaša lična opsesija, nekada odbačena kao detinjasta i prolazna, sada postala najrevolucionarniji oblik umetnosti u svetu. Onima, koji su kao tinejdžeri sredinom 80-ih godina bili zaljubljenici u stripove, dogodilo se nešto slično. Njihova ljubav prema jeftino štampanim pričama o američkim superherojima i njihovim engleskim naučno-fantastičnim pandanima prvobitno je bila štreberska sramna tajna, ali sada, odjednom, dnevne novine složile su se da se nešto promenilo. Stripovi nisu mogli da budu zanemareni. Termin „grafički roman” nije se više koristio u šali.
Današnje beleženje filmova i serija o superherojima popularne kulture može se pratiti unazad trideset godina, naročito do zlatnog doba - leta 1986. godine. Stripovi o superherojima 70-ih i 80-ih godina već su se namučili da ubede javnost da priče o privatnim detektivima koji nose plašteve i maske mogu biti mnogo ozbiljnije nego što je krupni Adam Vest u odelu Betmena nagovestio.
Tekstovi za Iks-mena (X-Men), koje je napisao Kris Klermont, ukazali su na rastuće probleme problematične družine disidenata; čisto, upadljivo umetničko delo Džona Birna dovelo je holivudski glamur na stranice „Fantastične četvorke”. Ipak, dve mini-serije stripova koje je objavio DC Comics podigle su osrednjost na nivo književnosti i obe su kroz nekoliko nedelja preplavile kioske i prodavnice stripova. Prva serija zvala se „Povratak mračnog viteza” (The Dark Knight Returns), potpuno nova koncepcija Betmena kao sredovečnog sadiste u seriji od četiri izdanja, koju je napisao i nacrtao Frenk Miler. Drugu seriju od dvanaest delova, koja se zvala „Nadzirači” (Watchmen), kreirali su engleski tandem autora Alana Mura i umetnika Dejva Gibonsa.
Foto: The A.V. Club
Imajući u vidu da su oba stripa pisana i crtana istovremeno, dakle bez uticaja onog drugog, nepojmljivo je koliko toga dve mini-serije imaju zajedničkog. Stranice oba stripa podeljene su u urednu mrežu malih pravougaonika, u kojima je dato daleko više informacija nego u tipičnom stripu o superherojima; u oba stripa priča je smeštena u prepoznatljive, ali raspale Sjedinjene Američke Države na pragu nuklearnog rata; oba stripa bave se time kakva bi to osoba svako veče obukla otmenu haljinu, a potom pesnicom udarala pljačkaše (ukratko: luda osoba) i u oba stripa postavlja se pitanje kako će tako smelo obučeni dobročinitelji izgledati u medijima, a kako u oku običnog čoveka na ulici. Čak i sasvim neobaveznom istraživaču, ovi čuveni blizanci dokazali su da stripovi o superherojima mogu biti jednako prefinjeni, kao bilo koji roman ili film, uprkos svim likovima koji koračaju okolo noseći donji veš preko helanki.
Pokvareni likovi
Diskutabilno je koji strip je bolji, ali „Nadzirači” prednjače, umnogome zbog pisca, Alana Mura. Mur, dugokosi, samouki umetnik bujne brade iz Nortemptona, izbačen je iz škole zbog prodaje LSD-a, ali to ga nije sprečilo da ostavi svoj trag na dva engleska antologijska stripa, „2000 AD” i „Ratnik” (Warrior), početkom 80-ih godina. Oba izdanja bila su puna divljih ideja i nekonvencionalnih likova, od genetski modifikovanog vojnika plave kože, Roga Trupera, do fašističkog advokata iz budućnosti, sudije Dreda. Ipak, i pored svih ovih čudnih vanzemaljaca, robota i mutanata, stripovi koje je napisao Mur - „Balada o Hejlo Džouns” (The Ballad of Halo Jones) i „V kao Vendeta” (V For Vendetta) - izdvojili su se: bili su zabavniji, čudniji, poučniji, poetičniji i po svojoj strukturi inventivniji od bilo čega što su uradile njegove kolege.
Foto: PANELS
Mur je ubrzo pozvan da preradi „Čudovište iz močvare” (Swamp Thing) - polu-superheroja, polu-gomilu gnoja - za DC Comics i da specijalno za njih napiše nekoliko priča o Betmenu i Supermenu. Potom, kada je DC Comics kupio prava na nekoliko superheroja od bolno konkurentske kompanije, Charlton Comics, Mur je predložio stavljanje ovih likova u snažno uverljivi ambijent Hladnog rata. Ispitivao bi seksualne i emotivne prekide veza između kostimiranih boraca protiv kriminala i istraživao bi kako bi na međunarodnu politiku uticalo ako bi američka vlada imala neuništivog, telekinetičkog genija na platnom spisku.
Pozajmivši izreku od Juvenala, rimskog satiričara, postavio bi pitanje: „Ko motri na nadzirače?” Razumljivo, DC nije želeo da podredi svoje novostečene Charlton likove tmurnoj sagi, koja bi polovinu njih dovela do razočaranja ili smrti, ali Mur i Gibons nastavili su sa konceptom u svakom slučaju, ipak koristeći sopstvene nove likove. Svaki od njih biće mračni odraz različitih vrsta superheroja.
Roršah je bio osvetnik koji proganja noću, poput Betmena, ali takođe i manihejski sociopata neprijatnog mirisa, koji je zastrašivao svoje doušnike pijanice tako što bi im odgrizao prste. Ozimandijas je bio zgodni stručnjak za tehnologiju, baš kao Ajron Men, ali takođe je bio egomanijak, koji se obogatio prodajom figurica sa svojim likom. Doktor Menhetn, Supermenov pandan, biće je toliko moćno da posmatra ljudsku rasu kao zanemarljivu, inferiornu vrstu. Tu je i gomila drugih pokvarenih likova, koje je Gibons uverljivo nacrtao, sa proporcijama stvarnih ljudi, a ne mišićavih bogova.
Foto: DC Comics
Međutim, nije bio radikalan samo naturalistički ugao revizioniste, već blistava narativna složenost stripa. Kroz svojih dvanaest izdanja, „Nadzirači” su prerasli iz krimi misterioznih trilera u zamršenu mrežu isprepletenih priča. Strip je bio rastrzan između različitih tačaka gledišta i proletao kroz decenije, ali mnoštvo simbola i tema koje se ponavljaju povezali su sve zajedno. Čak je umetnut i strip u stripu, uz prozne delove na kraju svakog izdanja. Mur je rekao da želi da strip bude prikaz „superheroja Mobija Dika; nešto te težine i gustine” - i nije bio daleko od toga. Mediji se nikada nisu susreli sa nečim tako bogato složenim.
Loš uticaj?
„Nadzirači” su bili momentalni komercijalni i kritički pogodak. Kada je reč o prodaji, stavili su DC Comics ispred Marvela (Marvel), njihovog glavnog konkurenta u poslu superheroja. Bili su omiljeni i među kritičarima: časopis Tajm (Time) proglasio ih je za jedan od stotinu najboljih romana objavljenih od 1923. godine, čime su ujedno bili jedini strip koji se našao na listi.
Ipak, Mur nije bio srećan zbog ovolikog uspeha. U neku ruku, mislio je da ga je DC prevario. U njegovom ugovoru sa izdavačem stajalo je da će prava na likove biti vraćena njemu i Gibonsu kada serija izađe iz štampe, ali to se nikada nije dogodilo. „Nadzirači” se, kao kolekcionarsko izdanje, štampaju još od tada. Mura su takođe razočarali bezbrojni cinični stripovi o krvoločnim superherojima, čiju je pojavu sam inspirisao. „Očajavam zbog efekta koji su 'Nadzirači' imali na industriju stripa”, rekao je jednom prilikom, „jer, nadao sam se da će ljudi iz ovog stripa izvući pristup pripovedanju, pogled na svet, pristup stvarnosti kao mreži slučajnosti i opomena. Ali mislim da je jedino što su iz njega izvukli ... Roršah. Shvatili su to na ovaj način: ‘Ovaj momak je veoma nasilni psihopata, stoga hajde da svi likovi budu nasilne psihopate.’ Jedno duže vreme gledanje stripova bilo je kao da ste na vašaru u dvorani sa ogledalima, gde možete videti samo svoje ružne, izobličene odraze.”
Foto: SpaceMov.Net
Karakteristično je da Mur nije želeo da ima nikakve veze sa filmom „Nadzirači”, Zeka Snajdera, koji je objavljen 2009. godine. Dozvolio je da se film napravi, kako bi Gibons naplatio račun Holivudu, ali sam je odbio da uzme bilo kakav novac i insistirao da ne dobija zasluge. Ipak, sviđalo se to Muru ili ne, „Nadzirači” i „Povratak mračnog viteza” u velikoj meri uticali su na popularnu kulturu. Postavili su standarde na osnovu kojih je od 1986. godine prosuđivan svaki novi strip o superherojima. Što je najvažnije od svega, nisu se samo stripovi promenili, već i drugi mediji. DNK ova dva remek-dela usađena je u svaki film i seriju, koji zrelo prihvataju žanr superheroja, od filma „Neviđeni” (The Incredibles), do „Betmen protiv Supermena: Zora pravednika” (Batman v Superman: Dawn of Justice).
Ko nadzire nadzirače?
Ovih dana, svi mi.
Izvor: BBC
Katarina je kolaž umetnosti i nauke.
***
Pročitajte i:
Kada je Dizni uplovio u svet psihodeličnog?
On je Čarli Braun, a ovo je Snupi šou!
Šta se dogodilo sa pravim holivudskim zlikovcima?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE