Листа најбогатијих држава света свакако није место где бисмо Србију могли тражити у врху и стога можемо хладне главе, без зависти и такмичарског духа погледати које су тајне модерних рајева на земљи.
Као и увек када су богатство и листе у питању, „Форбес“ је и овог пута прецизно рангирао најбогатије државе света и то водећи се за најреалнијим принципом: куповном моћи грађана.
У време када је цена нафте на светском тржишту већа него икада а потреба за њом незамењива, логично би било очекивати да они који њоме располажу данас живе боље од осталих. Захваљујући томе што је трећи у свету по количинама резерви гаса а има само 1,7 милиона људи, Катар је тренутно држава чији грађани имају највећу куповну моћ , а његов БДП износи 91 хиљаду долара по глави становника. Ипак, власти Катара нису се лењо ослонили на нафтне резерве већ су доста урадили и на изградњи квалитетне инфраструктуре и своју територију учиниле седиштем најмоћнијих светских компанија.
За неупућене неочекивано, али и врло убедљиво, на другом месту по благодетима куповних моћи су становници Луксембурга , мале европске кнежевине са мање од пола милиона становника која за свој раст може захвалити развијеном банкарском и финансијском сектору, тј.закону строге банкарске тајне која је чини финансијским рајем. Из сличних разлога на врху листе (седмо место) је и Швајцарска али у њеном случају не треба заборавити и вековима добро развијену индустрију и радну дисциплину Швајцараца који обилно зарађују и од зимског туризма.
О томе да је нафта највећи савремени капитал сведоче и државе са трећег и четвртог места листе, Уједињени Арапски Емирати и Норвешка, земље са малим бројем становника али богатим нафтним налазиштима. Од европских земаља у првих десет на листи налазе се још и Ирска, Холандија и Аустрија и то захваљујући улагањима у модерне технологије, социјалној политици и отвореној тржишној економији. Од азијских земаља ту је још и Сингапур, држава од 63 острва која је центар трговине, електронике и финансијске индустрије највећег континента.
Једини уљез у овој евроазијској скупини јесу САД, које на листи заузимају шесто место али би по укупном номиналном БДП-у биле најбогатија држава света. САД су уједно са 300 милиона становника и далеко најмногољуднија држава на овом списку, што је уз енормна улагања у војну индустрију и главни разлог што њени грађани не располажу са више новца.
За крај, могли бисмо се мало осврнуту и на последице кризе, стања задужености и растуће камате које у блиској будућности могу знатно утицати на однос светских економија. Иако је дужничка криза данас најактуелнија у случају Грчке, а затим и мање богатих чланица Европске уније као што су Шпаније и Португалија, чињеница је да су најбогатији уједно и најзадуженији али да се тренутно лакше носе са тим проблемом. Интересантно је да је спољашњи дуг САД-а већи од дуга свих осталих земаља света заједно и да ће са растућим каматама то кад тад морати да се манифестује као озбиљан проблем. А како становништво у већини развијених земаља стари долазимо у ситуацију да ће све мањи део становништва морати да плаћа све веће дугове.
