FOTO: Naj zdravlje
Prevela: Petrović Aleksandra
Od Japana, preko Afrike, do Novog Zelanda postoje mesta koja nam oduzimaju dah. Svako turističko mesto je poznato po nečemu, a mnoga od njih i po drveću koje tamo raste. Svojom lepotom i šarolikošću čine da turisti budu zadivljeni i da požele da se opet vrate. U nastavku pogledajte zbog čega su toliko poznata i prepoznatljiva ova predivna mesta.
Vrtovi Kavaći Fuđi
U japanskom gradu Kitakjušuu nalaze se poznati vrtovi zvani Kavaći Fuđi, gde se nalazi 150 stabala 20 različitih vrsta biljke pod imenom visterija. Glavna atrakcija u ovom vrtu je tunel od visterija. Turisti mogu da šetaju i da se slikaju u ovom tunelu u rozikasto-lila tonovima. Najbolji period za obilazak ovog japanskog vrta je krajem aprila i do polovine maja. Takođe se može otići i neposredno pre Uskrsa da bi se putovalo po Japanu i uživalo u prvim pupoljcima visterije.
FOTO: Tourism on the edge
Drveće Sloup pointa
Na krajnjem jugu Novog Zelanda, u negostoljubivoj oblasti zvanoj Sloup point (Slope Point), drveće raste pod određenim uglom kao posledica jakih antarktičkih vetrova. Stočari, koji uglavnom drže ovce, sade mlado drveće da bi stoka imala gde da se skloni. Pod udarima vetra, grane ovog drveća rastu povijeno pod uglom od skoro 90 stepeni.
FOTO: Bored panda
Trešnje u cvatu u dolini Herte
Krajem marta i početkom aprila cvetaju trešnje u dolini Herte (Valle del Jerte), u oblasti Ekstremadura u Španiji, što je pravi spektakl koji traje oko desetak dana i tada se cela dolina oboji u belo. Da bi se ova lepota iskusila u potpunosti, potrebno je obići sva mesta doline i uživati u cvetanju iz različitih perspektiva. Treba imati u vidu da ne cvetaju sve trešnje u isto vreme, već prvo cvetaju one koje se nalaze na nižoj nadmorskoj visini. Kako prolaze dani, tako cvetaju i one u višim zonama.
FOTO: Elizabeth Tours
Zmajevo drveće
Na ostrvu Sokotra, jednom od četiri ostrva koja čine mali arhipelag u Indijskom okeanu koji pripada Jemenu, raste jedna „botanička zanimljivost“ zvana krvavo zmajevo drvo (Dracaena cinnabari). Iz ovog drveća izlazi biljni sok crvene boje koji su slikari za vreme renesanse upotrebljavali kao slikarski pigment, a danas se koristi za pravljenje lekova ili za dekoraciju keramike.
Ovo ostrvo je pravi rezervat za biljni i životinjski svet koji se tokom istorije skoro uopšte nije promenio. Botaničari tvrde da se flora ostrva Sokotra nalazi među deset najugroženijih na svetu. Slepi miševi su jedini domaći sisari na tom ostrvu. Ovo čudno drvo se takođe može naći i na Kanarskim ostrvima i u Maroku, ali u manjoj količini.
FOTO: Putokaz
Eukaliptus duga
Jedno od najrasprostranjenijih i najlepših drveća je eukalyptus deglupta ili „eukaliptus duga“. Ovo drvo raste na Filipinima, na ostrvu Papua Nova Gvineja i u Indoneziji. U toku jedne godine, ovo drvo može da poraste i do tri metra. Karakteriše ga stablo različitih boja koje se može videti kada mu se menja kora, što se događa svake godine, ali ne u isto vreme. Tako zelena boja iz unutrašnjosti postaje tamnija i prelazi u oker, narandžastu i ljubičastu boju.
FOTO: Magazin.ba
Bor na Kapela steni
U Mičigenu, u Nacionalnom parku Lejkšor (Lakeshore) blizu Velikog jezera, nalazi se zanimljiva prirodna formacija od kamenja – Kapela stena (Chapel Rock). Na tim stubovima od kamenja i na maloj zemljanoj provršini iznad njih nalazi se jedno impresivno drvo.
Postavlja se pitanje kako je moguće da među kamenjem raste nešto? U početku je ta „kapela“ bila lûk, a korenje drveta se račvalo po planini. Danas koreni rastu na ivici stene do grebena, gde ima vode i hranljivih materija u izobilju. U ovom nacionalnom parku u SAD-u, koji je to prvi postao davne 1966. godine, litice su se urušavale i menjale, praveći oblike pećina i lukova koji ponekad izgledaju kao vrhovi zamaka ili kao ljudska lica.
FOTO: Trover
Džakaranda u Južnoafrickoj Republici
U Južnoafričkoj Republici džakarande prave ljubičaste tunele koji se prostiru ulicama i putevima najvećih gradova ove zemlje. U Johanesburgu, najvećem i najnaseljenijem gradu Južnoafričke Republike, postoji oko deset miliona stabala ovog drveta. U ovakvom pejzažu se takođe može uživati i u Pretoriji gde ih ima više od sedamsto hiljada.
FOTO: Recreoviral
Tamne živice
Jedno od najslikovitijih mesta na svetu su Tamne živice (The Dark Hedges), takozvani put blizu grada Balimani u Severnoj Irskoj gde desetine bukvi formiraju luk i tako od puta prave romantični tunel i mesto na koje dolaze hiljade turista.
Tamne živice potiču još iz XVIII veka kada je kraljevska porodica Stjuart zasadila redove bukvi na ulazu u svoju vilu Grejshil (Gracehill). Dva veka kasnije, ovo drveće je postalo prirodni fenomen pored koga se turisti u Severnoj Irskoj najviše slikaju.
FOTO: Dicover Northern Ireland
Baobab na Madagaskaru
Na ostrvu Madagascar, najvećem ostrvu Afrike i četvrtom po veličini u svetu, raste ovaj čudni primerak drveta. Adansonia je rod drveća iz porodice Malvaceae, čiji su članovi drveće poznato pod imenom baobab. Od osam vrsta drveća koje čine rod Adansonia, šest raste na ovom ostrvu u Indijskom okeanu.
Baobab je poznat i kao „drvo koje raste naopačke“, jer je po afričkoj legendi to drveće bilo vrlo uobraženo, te ih je Bog kaznio okrenuvši ih naopačke. Zbog toga se kaže da je krošnja sada u zemlji, a korenje na vrhu.
FOTO: Places to see in your lifetime
Nacionalni park sekvoja u Kaliforniji
Nacionalni park sekvoja u Kaliforniji (SAD), otvoren je 1890. godine i njegova veličina je oko 1.635 km². Jedna od najznačajnijih karakteristika ovog parka su poznate šume džinovskih sekvoja. U tim šumama raste i poznati „General Šerman“, najveće drvo na svetu. Ovo drvo je visoko 84, a široko 11 metara. Dugo se verovalo da je ono staro oko 3.500 godina, ali razne studije su pokazale da ipak nema više od 2.000 godina.
FOTO: Putokaz
IZVOR: ABC
Aleksandra, večni borac za pravdu i slobodu
***
Pročitajte i:
Ovo su najbolji studentski gradovi na svetu
Top 10 gradova za život
10 najvažnijih savremenih meksičkih umetnika
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected], sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
