Када смо били деца, одрасли су нас често запиткивали: “Шта ћеш да будеш кад порастеш?”, а ми смо им одлучно одговарали ”пилот, глумица, поштар, учитељица” и чак су нам се нека од досадних занимања, тада чинила јако профитабилним и занимљивим. Временом смо сазрели и постали свесни економских прилика земље у којој живимо, па се, приликом одабира факултета, често премишљамо или немамо јасну слику који је факултет најподобнији за наше способности и интересовања, али и који нам може обезбедити боља примања и успешну каријеру.
Често се деси да послушамо савет родитеља, па да студирамо нешто што нас уопште не занима и што нам не иде, али ето, они сматрају да је то најбоље за нас и да ће нам та струка обезбедити удобан и сигуран живот. Питамо се да ли је боље да студирамо нешто што волимо а да сутра имамо мању плату или нешто што нам није толико интересантно, али ће нам обезбедити финансијску стабилност. Све ове недоумице и дилеме, су покренуле тим портала иСербиа на размишљање и из тог разлога је спроведено прво рангирање факултета на нивоу целе земље. Овим истраживањем желимо да дођемо до неких корисних резултата, на тему квалитета студирања у Србији и нивоа задовољства наших студената и на тај начин помогнемо млађим генерацијама које тек треба да се определе за неки од бројних факултета. Но, док чекамо резултате и крај истраживања, погледајмо која се то занимања и професије сврставају у најпрофитабилније у Србији.
Нека од истраживања наших листова су показала да се у најплаћенија занимања у Србији сврставају ревизори, са просечном платом од скоро 70.000 динара. Иза њих се налазе високи банкарски руководиоци, рачуновође, комерцијалисти и ИТ струцњаци. За наведена занимања се сматра да ће бити популарна, чак и услед кризе. Из овога можемо закључити да су Економски факултет или Електротехнички профитабилни и перспективни, мада проблем настаје када превише људи из године у годину уписује поједине факултете, који су популаризовани у медијима, па буде превише стручњака у једној области а премало посла за све. Поред ових занимања, дошло се и до сазнања да се људи са највишим примањима у Србији баве и људским ресурсима, телекомуникацијама, лизингом, финансијским менаџментом или адвокатуром. Плате у здравству, образовању и полицији нису ни приближно високе, колико би требало да буду, а занимљиво је да се неком ко заврши рецимо, Фармацеутски факултет, више исплати да ради као менаџер фармацеутских производа, него у апотеци или некој фармацеутској компанији. Најнижа примања, према истраживању, имају чувари, кројачи и хигијеничари.
Све у свему, можете уписати неки од популарних факултета, али без личног ангажмана и труда, селф маркетинга и познанстава, не очекујте високу плату или позицију. Опште је познато да у Србији има доста младих, натпросечно интелигентних људи, који се нису снашли ван факултета, па сада раде по салонима, продавницама и сл. Не будите једни од њих, већ се максимално и свом силом потрудите да нађете свој пут и изградите каријеру, чак и у Србији.
