FOTO: Webgadder
Prevela: Aleksandra Vukelić
Unapređena verzija Guglovog prevodioca, u kojoj je ova aplikacija dobila i funkciju simultanog prevodioca, najavljuje se kao korak koji će nas približiti "svetu u kome jezik više ne predstavlja prepreku". Uprkos tehničkim nesavršenostima, ona nam nudi nagoveštaj budućnosti u kojoj više neće biti jezičkih nesporazuma, a posebno ne onih koji menjaju tok istorije.
Bi-Bi-Sijeva rubrika o kulturi pruža osvrt na najveće greške u prevodu iz prošlosti, uključujući i priče o astronomu iz 19. veka koji pronalazi znake postojanja inteligentnih oblika života na Marsu i američkom predsedniku koji izražava seksualnu želju prema čitavoj jednoj naciji.
Život na Marsu
Kada je 1877. godine italijanski astronom Đovani Virđinio Skjapareli započeo izradu mape Marsa, nenamerno je izazvao nastanak čitavog jednog podžanra naučne fantastike. Direktor milanske opservatorije Brera, nazvao je svetlija i tamnija područja na površini te planete morima i kontinentima, pritom označavajući ono što je smatrao prirodnim kanalima italijanskom rečju canali. Na nesreću, njegovi savremenici su to preveli engleskim terminom canals, koji označava veštačke kanale, pokrećući tako teoriju da su ih sagradila inteligentna bića sa Marsa.
Ubeđen da oni, zaista, postoje, američki astronom Persival Louel je od 1894. do 1895. godine na kartu ucrtao stotine veštačkih kanala. Tokom iduće dve decenije, objavio je tri knjige o Marsu sa ilustracijama koje prikazuju ono što je zamišljao kao građevine za prenošenje vode koje je stvorila briljantna rasa inženjera.
Pod uticajem Louelovih teorija, jedan pisac je objavio sopstvenu knjigu o inteligentnim Marsovcima. U romanu "Rat svetova", objavljivanom u nastavcima od 1897. godine, H. Dž. Vels je opisao invaziju vanzemaljskih ubica sa Marsa na Zemlju i tako osnovao podžanr naučnofantastične literature. U "Marsovskoj princezi", Edgara Rajsa Barouza, objavljenoj 1911. godine, takođe se govori o marsovskoj civilizaciji na ivici izumiranja i koriste se Skjaparelijevi termini za predele na ovoj planeti.
Mada su veštački prokopi za prenošenje vode svakako bili rezultat jezičkih razlika i bujne mašte, astronomi se danas slažu da na površini Marsa nema nikakvih kanala. NASA kaže da je "mreža izukrštanih linija bila samo proizvod ljudske sklonosti da se obrasci vide i tamo gde ne postoje. Dok gledamo u nejasnu gomilu tamnih mrlja, naše oko ih obično povezuje pravim linijama".
Problemi u Poljskoj
Američki predsednik Džimi Karter je, zaista, umeo da privuče pažnju publike. U govoru koji je održao 1977. godine, tokom zvanične predsedničke posete Poljskoj, činilo se da izražava seksualnu želju prema ovoj u to vreme komunističkoj državi. Ili je makar tako rekao njegov prevodilac. Ispostavilo se da je Karter rekao da želi da sazna „šta poljski narod želi u budućnosti".
Ovaj prevodilac je zavredio mesto u istoriji i time što je preveo "jutros sam otputovao iz Sjedinjenih Država" kao "otišao sam iz Sjedinjenih Država, da se više nikad ne vratim".
Nije iznenađujuće što je predsednik našao drugog prevodioca kada je, nešto kasnije u toku te iste posete, držao zdravicu na državnom banketu. Ipak, njegovim mukama tu još nije bio kraj. Nakon što je izgovorio prvu rečenicu, Karter je zastao i zavladala je tišina. Nakon sledeće rečenice, opet je usledio muk. Novi prevodilac, koji nije razumeo šta predsednik govori na engleskom, zaključio je da bi mu najpametnije bilo da ćuti. Do kraja posete, Karter je već postao meta mnogih poljskih viceva.
Nastavite da kopate
Možda Guglov prevodilac ne bi mogao da spreči jednu grešku koja je tokom Hladnog rata spustila temperaturu za još nekoliko stepeni. Izjava sovjetskog premijera Nikite Hruščova upućena ambasadorima zapadnih zemalja na prijemu u poljskoj ambasadi u Moskvi 1956. protumačena je kao "Mi ćemo vas sahraniti". Ova izjava se potom našla na naslovnim stranama svih novina i časopisa, što je dovelo do daljeg zahlađenja u odnosima između Sovjetskog Saveza i zapadnih zemalja.
Pa ipak, ono što je Hruščov rekao bi se u datom kontekstu pre trebalo razumeti kao "Svidelo se to vama ili ne, istorija je na našoj strani. Mi ćemo vas pokopati". On je, zapravo, hteo da kaže da će komunizam nadživeti kapitalizam, aludirajući na pasus iz "Komunističkog manifesta", Karla Marksa, u kome se tvrdi da "buržoaska klasa sama stvara one koji će joj iskopati grob". Mada ovo i nije bila baš posebno miroljubiva izjava, svakako je bila daleko od nasilne pretnje koja je razbesnela protivnike komunizma i učinila da Amerikanci još više strahuju od nuklearnog napada.
I sam Hruščov je razjasnio svoju izjavu, mada tek nekoliko godina kasnije. "Jednom sam rekao "mi ćemo vas sahraniti" i imao sam problema zbog toga", rekao je on u govoru koji je održao u Jugoslaviji 1963. godine. "Naravno da vas nećemo mi pokopati lopatama. Sahraniće vas vaša sopstvena radnička klasa".
Diplomatski imunitet
Greške u prevodu koje nastaju tokom pregovora često izazivaju sporove. Pometnja koja je nastala zbog francuske reči demander (pitati), dovela je do zaoštrenja dijaloga između Pariza i Vašingtona 1830. godine. Nakon što je sekretar poruku upućenu Beloj kući, koja je počinjala rečima "le gouvernement français demande" preveo kao "francuska vlada zahteva", američki predsednik je izrazio nezadovoljstvo onim što je protumačio kao spisak zahteva. Čim je greška ispravljena, pregovori su se nastavili.
Bilo je i slučajeva kada su vlasti optuživane da koriste razlike među jezicima kako bi ostvarile sopstvene ciljeve. Sporazum u Vaitangiju iz 1840. godine, pisani dogovor između Britanske monarhije i Maora sa Novog Zelanda, potpisalo je petsto poglavica ovih plemena. Pa ipak, činjenica da su različite tačke sporazuma bile istaknute u britanskoj i u maorskoj verziji dovela je do sporova, a pokret za prava Maora je u protestima koristio poster na kome je pisalo "Sporazum je prevara".
Zagledani u daljine
Možda su rasni stereotipi doprineli pogrešnom tumačenju jedne često ponavljane rečenice, za koje bi se pre moglo reći da je posledica nesporazuma nego greške u prevodu. Tokom posete Ričarda Niksona Kini 1972. godine, kineski premijer Džou Enlaj je dao čuvenu izjavu da je "prerano da se donesu ocene" kada je reč o posledicama Francuske revolucije. Hvaljen je zbog svojih mudrih reči, koje su protumačene kao odraz kineske filozofije. Međutim, Enlaj je zapravo govorio o događajima koji su se u Francuskoj odigrali u maju 1968. godine.
Prema rečima penzionisanog američkog diplomate Čarlsa V. Frimena mlađeg, koji je bio Niksonov prevodilac tokom ove posete, pogrešno protumačeni komentar bio je "jedan od onih zgodnih nesporazuma koji se nikad ne isprave". „Pometnju koja je nastala oko Enlajevog komentara ne mogu objasniti nikako drugačije osim time što je na pogodan način podstakao stereotip (u kome, kao i u svim stereotipima, ima pomalo istine) o kineskim državnicima kao dalekovidim ljudima koji misle o dalekosežnim posledicama događaja više nego njihove kolege sa zapada“, rekao je Frimen. "Ljudi su želeli da čuju takvo tumačenje i da u njega veruju, tako da se zadržalo".
IZVOR: BBC
Aleksandra je student engleskog jezika i uživa u čitanju, pisanju i prevođenju.
***
Pročitajte i:
Šta se dešava u mozgu kada učimo neki jezik?
Koji strani jezik uče Amerikanci?
Šta nas motiviše da učimo strane jezike?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE