Љубавна писма су се некада писала због удаљености која је двоје заљубљених делила. Ратови, забрањене љубави, удаљеност и друге препреке су их инспирисале да своја осећања преточе у речи. Краљеви су их писали краљицама, али и љубавницама, песници музама... Писали су их како најобичнији људи, тако и они најутицајнији у друштву. Сви су имали нешто што им лежи на души и што би жели да изађе из њих, а манифестовало се као савршено скројен израз осећања. Све их је спајала иста недаћа - делила их је даљина и чежња - која је на на овај начин била умањена.
Autor: Александра Радосављевиц
ФОТО: Blog-sina
Данас удаљеност није проблем. Виртуелни свет и други облици комуникације претварају планету у једно велико глобално село које уместо повратника и поларника окружује мрежа каблова и антена.
Најдражи су удаљени један позив од вас, па људи ређе пишу писма. Нађе се понека новогодишња честитка или разгледница с мора, али ретко ко узме хартију и папир и пише. Уместо тога, поруке куцају на рачунару или таблету. Почињу са „Драги“, „Поштовани“ или неким другим видом обраћања која су постојала и у писмима. Сва слова су једнака и симетрична. Ако помислиш да си нешто могао да напишеш раније лако можеш да допишеш, без трага да је унето последње.
Ипак, ово савршенсто има један недостатак – фали му лични печат. Нешто само твоје. Оно што те издваја и допушта ти да будеш јединка. Кажу да се особине личности могу препознати по рукопису. Да ли су оштра или округла или између њих постоји размак?
Међутим, како се мења свет морате и ви са њим, да не бисте остали у прошлости. Живи се брзо, нема места за оне који стану да помиришу руже. Морате се прилагодити XXИ веку. Не можете живети у прошлости, иако је некада и лепша и једноставнија од садашњости.
<�имг срц="хттп://с14.постимг.орг/6е4тцввтд/тумблр_м3yсепвд_Иx1р3а6јхо1_500.јпг" />
ФОТО: Zaatsezaattak blogspot
Данас многи издавачи праве збирке љубавних песама и књига. Тако се оне, са једне стране, чувају од заборава, а са друге служе да нас мотивишу да и ми напишемо нешто тако лепо.
Једном је Хемингвеј написао Марлени Дитрих : „Сваки пут кад бих те загрлио, осећао бих се као да сам код куће“. Зар није лепо чути тако нешто? Замисли да си на послу, оптерећена обавезама и на столу, међу мноштвом папира, угледаш неотворено писмо које је адресирано на тебе! Дивота. Док је размишљао о једној посебној жени, Ричард Стил је забележио: „Каквим бих језиком требало да се обратим својој љупкој драгани да бих јој предочио осећања која бујају у срцу које она толико воли да кињи?“
Данас се људи воде филозофијом да не треба објашњавати оно што се може показати – прстима и уснама. Ипак, лепше је читати и маштати. Када неко стоји испред вас можете да га гледате у очи и пратите мимику док прича, али да бисте били активни у разговору морате бити сконцентрисани на оно што говори. Са друге стране, када читате писмо мисли могу да вам одлутају. Зато скупи снаге и напиши (ми) једно љубавно писмо!
Тешко је извући се из свакодневног живота и урадити нешто ново и другачије. На кратке смс поруке привремено заборави и буди креативан. Нека то буде најоригиналниј поклон који је твој партнер-ка добио-ла у животу! Кажем најоригиналнији, иако датира вековима у назад, зато што никоме не би пао на памет. И баш због тога је посебан. Ја бих га написала само да бих оставила отисак кармина на крају. Зато, оловку и папир у руке и пиши!
Александра иде кроз живот придржавајући се оног старог - Ко хоће нађе начин, ко неће нађе разлог.
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
