Tweet
Studija slučaja (Case study) predstavlja važan deo poslovne edukacije. Studije slučaja nam pomažu da bolje razumemo i upotrebimo znanje koje smo stekli tokom samog rada na pripremi studije. U ovom tekstu pročitajte kako da dobro pripremite studiju slučaja.

Autor: Marija Planić

FOTO: Meta Kave

Na sajtu Strategijski menadžment su naveli da studije slučaja predstavljaju pisane predstavke realnih poslovnih situacija, bazirane na konkretnim podacima i istraživanjima. Dešavanja koja se često opisuju u okviru case-a su: promena organizacione strukture i proces donošenja strategijskih odluka u okviru preduzeća, kao i opis eksternih faktora koji su uticali na razvoj događaja.

Oni, takođe navode da ovaj metod edukacije daje mogućnost studentima da se upoznaju i da analiziraju realne probleme preduzeća, kao i situacije u kojima mogu da se nađu pojedinci koji su neposredno uključeni u poslovanje preduzeća.

Posebno važan aspekt u analiziranju studije slučaja je prezentacija pred kolegama (o kojoj ćemo detaljnije pisati u narednom tekstu). Ta prezentacija treba da obuhvati sva relevantna pitanja, probleme sa kojima se određena kompanija susreće, kao i odgovarajuće preporuke za prevazilaženje analiziranih problema.

Pripremanje studije slučaja vam nudi sledeće prednosti:

1. Proveru i procenu ukupnih znanja;
2. Otkrivanje oblasti i elemenata na kojima još treba da radite;
3. Definisanje i odbranu stavova kroz dokumentovanu i utemeljenu argumentaciju;
4. Razvoj i uvežbavanje sledećih veština:
- komuniciranja i prezentovanja;
- onih koje će vam biti potrebne po završetku obrazovanja;
- za efikasniji rad u timu (ukoliko case study radi više od jedne osobe).

Priprema studije slučaja

Učenje kroz rešavanje problema se obično realizuje kroz timski rad (učešće više kolega na rešavanju problema), a prezentuje u vidu studije slučaja. Naravno, postoje slučajevi i kada jedna osoba radi na studiji. Uloga profesora je da vam olakša rad na problemu, da bude mentor, ali ne i izvor za rešenja problema.

1. Definišite temu

Ovo je početna faza pripreme, koja podrazumeva da u razgovoru sa svojim mentorom (profesorom ili asistentnom), najpre utvrdite temu svog rada. U toj fazi bi sa svojim mentorom trebalo da definišete problem i zabeležite njegove najvažnije delove. Obično se ne zna mnogo o problemu i nema se dovoljno znanja, pa je potrebno je da sakupite dosta informacija, naučite nove koncepte, principe i veštine koje će vam pomoći u procesu rešavanja problema.

2. Definišite problem

Definišite postvaljeni problem, razložite ga svojim rečima i odgovarajućim konceptom. Navedite postojeća znanja članova tima, ali i ono što je potrebno naučiti za uspešno rešavanje problema.

Definisanje i razvoj problema napravite u pisanoj formi. Dobra ideja je da proverite reakciju profesora na ovako razrađen i definisan problem. Definiciju i razradu problema kasnije možete izmeniti ili dopuniti u zavisnosti od novoprikupljenih informacija.

FOTO: Michael Brito Blog

3. Napravite listu mogućih rešenja problema

Navedite sve ideje i rešenja koje članovi tima mogu smatrati adekvatnim. Predložena rešenja i ideje rangirajte prema vrednosti i izvoljivosti. Zatim se sa ostalim članovima tima opredelite za najbolje rešenje ili rešenje za koje vam se čini da može biti primenjeno sa uspehom.

4. Kreirajte vremenski plan realizacije aktivnosti

Aktivnosti koje treba da dovedu do rešenja problema, rasporedite unutar raspoloživog vremena (koje vam najčešće mentor odredi). Kod planiranja vremena za završetak pojedinih aktivnosti, treba da vodite računa o tome šta se već zna i šta je potrebno učiti.

5. Napravite pregled onoga što treba da naučite

Jasno izdvojite oblasti, teme, metode i sve ono što treba da naučite da bi se došlo do rešenja problema. Lista stvari koje treba da naučite, trebalo bi da bude u vezi sa predloženim i usvojenim mogućim načinima rešavanja problema (korak tri).

Informacije tražite na unapred određenim mestima (knjige, stručni časopisi, internet, itd.). Potragu za informacijama vremenski ograničite i od svih članova tima tražite da se drže utvrđenih rokova.

6. Prezentujte problem i iznesite rešenje

Najpre treba da uključite definisanje i razradu problema, pitanja kroz koja ste pokušali da dođete do rešenja, prikupljene podatke i njihovu analizu i argumentaciju predloženih rešenja ili preporuka.

Kod konačne prezentacije posebnu pažnju posvetite obrazloženju zaključaka (rešenja, preporuka). Prezentacija treba da uveri druge da su predložena rešenja dobra. Predstavljanje rezultata rada prilikom rešavanja problema prilika je da profesorima i studentima pokažete šta ste i koliko naučili.

Naravno, da biste dobro predstavili problem i moguće preporuke za iznalaženje rešenja, potrebno je da znate kako treba da se ponašate prilikom prezentovanja. U narednom tekstu pročitajte koje strategije za držanje dobre prezentacije postoje.


IZVOR: Strategijski menadžment / Vodič za učenje - LINK Group

Marija je zaljubljenik u pozorište, koja kroz svaku svoju ulogu pokušava, najpre da razume postupke ljudi u pojedinim situacijama, a potom da svoje saznanje prenese na gledaoce.

***

Pročitajte i:

Život u studentskom domu iz perspektive studenata
Kragujevački studenti najbolji u Srbiji
Kako se rešiti kradljivaca vremena tokom učenja?

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI