Tweet

(Не)култура као огледало свести.

Autor: Иван Đурђевић

ФОТО: 6yuka

Иво Андрић се са разлогом, сматра највећим српским књижевником. Његова дела представљају чисте бисере наше књижевности. Од "Еx Понта", преко на "Дрини ћуприја" до "Знакова поред пута", постхумно објављених, његов романсијерски опус испреда историју једног народа. То су песме и романи националног значаја. Још кад се томе дода Андрићева мисао која је у себи носила златне гене, просто се не треба зачудити зашто је он баш добио Нобелову награду за књижевност, давне 1961. године.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/мпехфг40х/Бдxпе_Св_ИQААу75б.јпг" />

ФОТО: Twitter

Због великог значаја у култури и уметности што га остави његов лик кроз богато стваралаштво, његов стан, клупа на којој је седео, новине у којима је објављивао чланке обогаћени су сребрним таблама са пропратним текстом. Уједно, оне указују заљубљеницима у књижевност где је једини српски нобеловац живео, где је радио, а где се дружио. Ознака која стоји на улазним вратима у улици Призренској бр. 7, указује нам на место где су настала Андрићева најважнија дела: „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Госпођица“. С друге стране, упоредо делују и они којима, очигледно, ништа није свето. Такви, а то су пре свега разуздани разбојници, уништавају све што им дође под руку. За њих нема свете ствари и оне вредне поштовања. Тако им је и под руку дошла фарба а у главу се закуцала идеја да „офарбају“ кућу у којој је нобелац стварао. Излазна врата, тако ишарана, не нуде слику уметничке атмосфере, већ пре свега, слику, какав пејзаж јавне куће у којој се сексуалне услуге пружају по најнижим ценама.

И опет доказујемо да нам је култура на последњем месту приоритета. Наше духовне потребе уступају место неким „вишим“ материјалним интересима. Веома лако грдимо оно што је вредно поштовања, а покоравамо се ономе што није вредно помена. Управо, ту на вратима стана у Призренској улици, нека лица оскрнавила су историју човека који је стварао за народ коме они припадају. Управо ту, настала су дела превођена на више страних језика. И зар ни то мало поштовања немамо па оштећујемо културна добра? Шта је с нама? Немамо срце и осећај за нешто више од пуке егзистенције или нас чисто брига што ћемо бити незахвални и охоли према култури? Или смо можда оболели од недостатка културе?

Ја знам оно нашу, чувену српску која гласи: није тешко бити фин. Па и није. Размислите о томе кад следећи пут будете „шкрабали“ на споменику неког великог уметника, био он српске или неке друге националности.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ