Autor: Ivan Đurđević
FOTO: 6yuka
Ivo Andrić se sa razlogom, smatra najvećim srpskim književnikom. Njegova dela predstavljaju čiste bisere naše književnosti. Od "Ex Ponta", preko na "Drini ćuprija" do "Znakova pored puta", posthumno objavljenih, njegov romansijerski opus ispreda istoriju jednog naroda. To su pesme i romani nacionalnog značaja. Još kad se tome doda Andrićeva misao koja je u sebi nosila zlatne gene, prosto se ne treba začuditi zašto je on baš dobio Nobelovu nagradu za književnost, davne 1961. godine.
FOTO: Twitter
Zbog velikog značaja u kulturi i umetnosti što ga ostavi njegov lik kroz bogato stvaralaštvo, njegov stan, klupa na kojoj je sedeo, novine u kojima je objavljivao članke obogaćeni su srebrnim tablama sa propratnim tekstom. Ujedno, one ukazuju zaljubljenicima u književnost gde je jedini srpski nobelovac živeo, gde je radio, a gde se družio. Oznaka koja stoji na ulaznim vratima u ulici Prizrenskoj br. 7, ukazuje nam na mesto gde su nastala Andrićeva najvažnija dela: „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“. S druge strane, uporedo deluju i oni kojima, očigledno, ništa nije sveto. Takvi, a to su pre svega razuzdani razbojnici, uništavaju sve što im dođe pod ruku. Za njih nema svete stvari i one vredne poštovanja. Tako im je i pod ruku došla farba a u glavu se zakucala ideja da „ofarbaju“ kuću u kojoj je nobelac stvarao. Izlazna vrata, tako išarana, ne nude sliku umetničke atmosfere, već pre svega, sliku, kakav pejzaž javne kuće u kojoj se seksualne usluge pružaju po najnižim cenama.
I opet dokazujemo da nam je kultura na poslednjem mestu prioriteta. Naše duhovne potrebe ustupaju mesto nekim „višim“ materijalnim interesima. Veoma lako grdimo ono što je vredno poštovanja, a pokoravamo se onome što nije vredno pomena. Upravo, tu na vratima stana u Prizrenskoj ulici, neka lica oskrnavila su istoriju čoveka koji je stvarao za narod kome oni pripadaju. Upravo tu, nastala su dela prevođena na više stranih jezika. I zar ni to malo poštovanja nemamo pa oštećujemo kulturna dobra? Šta je s nama? Nemamo srce i osećaj za nešto više od puke egzistencije ili nas čisto briga što ćemo biti nezahvalni i oholi prema kulturi? Ili smo možda oboleli od nedostatka kulture?
Ja znam ono našu, čuvenu srpsku koja glasi: nije teško biti fin. Pa i nije. Razmislite o tome kad sledeći put budete „škrabali“ na spomeniku nekog velikog umetnika, bio on srpske ili neke druge nacionalnosti.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
