Не одлучујемо - затичемо се?

Autor: Marija Dimić

Не верујем у неки нарочити ред овог света. Не верујем да је унапред записан пут којим би требало поћи. Стрмоглављени смо у игру пуну небројених прилика. Не можемо је заобићи. Наша је. То је као вода у коју паднемо. Пливамо или потонемо. Случајност одлучује о нашем животном путу. Углавном бивамо доведени пред готов чин. Упадамо у један од могућих токова, а у други ће нас убацити само друга случајност. Не одлучујемо, већ се затичемо.

Имам проблем са овим тзв. демократским друштвом. Са оним да сами бирамо, сами креирамо и одлучујемо о свом животном путу у зависности опет од сопствених мерила и жеља. Будимо реални, давно смо остали заглављени у потпуно другачије конципираном друштву. Оном у коме поштујемо одлуке јачих, оном у коме нас други креирају и граде нам личност, оном у коме се све гледа на основу хијерархијске лествице и баш у њему постајемо слепи путници сопственог живота. На темељу такве организације формирали смо један специфичан шоу који је укинуо рампу између сцене и аудиторијума. Обмана да у њему сами одлучујемо, уместо искреног признања да нешто не иде по плану, чист нам је афродизијак. Наш свет постаје фикција коју носимо са собом као свој животни багаж.

Живот нам је креиран линијом. Креирају га други. Креирају га њихове одлуке, мерила и рангирања. Налазимо се на линијском систему егзистенције. Изнад или испод њега. Део који нам припадне у том систему одредиће нам остатак животног пута. У њему се крећемо углавном линијом мањег отпора. Бунт нам је мисаона именица, а негде између тих светова оставићемо печат и на линији морала. Оној по којој друштво доноси одлуку хоће ли нас прихватити или не. Тиме стичемо право да се прилагођавамо другима.

Давно нам је Достојевски приказао човека који се супротставља друштву. Оног који дела да би задовољио сопствене потребе. Оног који сме да се сагне и усуди се да власт узме, јер ту се тражи само једно: треба смети. Питање је међутим да ли његов побуњеник у том и таквом идењу и лутању постаје беспомоћни злочинац или бива кажњен сопственим одлукама и делањем? Разоткривањем тога утврђујемо до које мере смо и сами спремни да пружимо отпор друштвеном поретку, али се суочавамо и са тиме да заправо не зависи све од других, већ да и сами креирамо одређене путеве.

Чињеница је да смо свет, у облику који имамо данас, створили сами, али битно је да се са том истом чињеницом што пре и суочимо. Наши циљеви и одлуке ту су да ремете промишљања медиокритета. Количина упорности коју поседујемо одређује колико смо у стању да парирамо већ креираним путевима и мерилима која се морају поштовати. Све је питање границе. Оне у којој ћемо постати заробљеници побуне или комфора, полемисања или ћутања. То је већ наша одлука!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti