Ne odlučujemo - zatičemo se?

Autor: Марија Димић

Ne verujem u neki naročiti red ovog sveta. Ne verujem da je unapred zapisan put kojim bi trebalo poći. Strmoglavljeni smo u igru punu nebrojenih prilika. Ne možemo je zaobići. Naša je. To je kao voda u koju padnemo. Plivamo ili potonemo. Slučajnost odlučuje o našem životnom putu. Uglavnom bivamo dovedeni pred gotov čin. Upadamo u jedan od mogućih tokova, a u drugi će nas ubaciti samo druga slučajnost. Ne odlučujemo, već se zatičemo.

Imam problem sa ovim tzv. demokratskim društvom. Sa onim da sami biramo, sami kreiramo i odlučujemo o svom životnom putu u zavisnosti opet od sopstvenih merila i želja. Budimo realni, davno smo ostali zaglavljeni u potpuno drugačije koncipiranom društvu. Onom u kome poštujemo odluke jačih, onom u kome nas drugi kreiraju i grade nam ličnost, onom u kome se sve gleda na osnovu hijerarhijske lestvice i baš u njemu postajemo slepi putnici sopstvenog života. Na temelju takve organizacije formirali smo jedan specifičan šou koji je ukinuo rampu između scene i auditorijuma. Obmana da u njemu sami odlučujemo, umesto iskrenog priznanja da nešto ne ide po planu, čist nam je afrodizijak. Naš svet postaje fikcija koju nosimo sa sobom kao svoj životni bagaž.

Život nam je kreiran linijom. Kreiraju ga drugi. Kreiraju ga njihove odluke, merila i rangiranja. Nalazimo se na linijskom sistemu egzistencije. Iznad ili ispod njega. Deo koji nam pripadne u tom sistemu odrediće nam ostatak životnog puta. U njemu se krećemo uglavnom linijom manjeg otpora. Bunt nam je misaona imenica, a negde između tih svetova ostavićemo pečat i na liniji morala. Onoj po kojoj društvo donosi odluku hoće li nas prihvatiti ili ne. Time stičemo pravo da se prilagođavamo drugima.

Davno nam je Dostojevski prikazao čoveka koji se suprotstavlja društvu. Onog koji dela da bi zadovoljio sopstvene potrebe. Onog koji sme da se sagne i usudi se da vlast uzme, jer tu se traži samo jedno: treba smeti. Pitanje je međutim da li njegov pobunjenik u tom i takvom idenju i lutanju postaje bespomoćni zločinac ili biva kažnjen sopstvenim odlukama i delanjem? Razotkrivanjem toga utvrđujemo do koje mere smo i sami spremni da pružimo otpor društvenom poretku, ali se suočavamo i sa time da zapravo ne zavisi sve od drugih, već da i sami kreiramo određene puteve.

Činjenica je da smo svet, u obliku koji imamo danas, stvorili sami, ali bitno je da se sa tom istom činjenicom što pre i suočimo. Naši ciljevi i odluke tu su da remete promišljanja mediokriteta. Količina upornosti koju posedujemo određuje koliko smo u stanju da pariramo već kreiranim putevima i merilima koja se moraju poštovati. Sve je pitanje granice. One u kojoj ćemo postati zarobljenici pobune ili komfora, polemisanja ili ćutanja. To je već naša odluka!

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti