Autor: Darko Stojković
FOTO: Facebook
Koliko obrazovne ustanove u našoj zemlji pružaju mladima znanje sa kojim će (pre)živeti jeste diskutabilno, no može se reći da po podacima koji govore o funkcionalnoj pismenosti naši školarci stoje daleko ispod nivoa pristojnog rangiranja razvijenih društava. Što se fakulteta tiče, ne postoji visokoškolska ustanova koja je osposobila studenta za rad u struci (za slučaj da ubrzo nađe posao.
Sistemske stvari se teško menjaju, čak i kada postoji volja širokog obima društva da se uradi nešto novo i unapredi postojeće. Na individualnom nivou, stvari se dosta lakše odvijaju. Iako se od fakulteta do fakulteta razlikuje materija koja je potrebna da bi se sakupio određeni broj bodova (0-100), pa onda ESPB krediti i načini izvođenja ispitnih i predispitnih obaveza, proces usvajanja znanja i priprema za ocenjivanje može ići na identičan način za studente različitih fakulteta. Namerno ističem sakupljanje bodova kao zadovoljenje spoljašnjeg kriterijuma (,,51 ili 55 poena da bih položio, upao na budžet itd.’’) a ne učenje radi samoaktuelizacije (,,Hoću da budem bolji i stručniji čovek, da radim i istovremeno učim nove stvari primenjujući postojeće.’’).
Svrha srednjih škola u obrazovnom sistemu jeste da pripremaju učenike za dalje razvijanje veština i navika, od srednjih strukovnih škola do gimnazija. Od dece (ne njihovih roditelja, familije i mesta odrastanja) zavisi koji će zanat učiti i kom će fakultetu dati svoje najbolje godine. Što se mene tiče, bolji je posvećeni automehaničar koji sem reglaže trapa Jugića zna i da poveže najnoviju besnu mašinu na komp i uradi joj dijagnostiku od studenta koji je naučio napamet pedesetak skripti i završio sa najvišim ocenama, dođavši do posla ili biroa, svejedno.
Stoga je vrlo bitno koji će stil učenja prvo usvojiti, a onda i primeniti budući (akademski) građanin. Nebitno da li ste pobornik formalnog, neformalnog ili informalnog obrazovanja (kroz interakciju sa sredinom), bitnija je jedna druga podela. A to su nivoi usvojenog znanja. Sve dok se ono manifestuje kroz reprodukciju, tj. ponavljanje naučenog (jedna strana katedre plasira znanje a druga upija i izbacuje na ispitu u originalnoj formi) a manje kroz povezivanje znanja i asocijativno razmišljanje, uzaludni su sati i godine provedene u spremanju ispita i završen fakultet.
FOTO: About me
Ne postoji najbolji univerzalni način učenja, ali jedno je sigurno. Prilagođavanje gradiva sebi kroz povezivanje poznatog i novog jeste najbolji put učenja i samousavršavanja. Na taj način sigurno nećete doći do računice da ste pola studentskog vremena proveli u čitaonici, a pola spavajući...
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
