Tweet
Ljubav prema muzici Veljku Nenadiću su usadili roditelji. Nedu Nikolić zainteresovali su časovi muzičkog u osnovnoj školi. Oni su danas muzičari koje prepoznaju širom sveta, sa mnoštvom nagrada i priznanja za svoj rad. Odličan su spoj frule i klavira u kompozicijama koje Veljko sam komponuje.

Autor: Jovana Branković

FOTO: Privatna kolekcija

Sa svojih šesnaest godina Neda je najbolja frulašica u Srbiji. Veljkove kompozicije čule su se od Amerike do Rusije. Ove godine Veljko je pobedio na takmičenju mladih kompozitora u Americi izvodeći kompoziciju „Istočni vetar“, koju je komponovao za drugaricu Nedu. Dobitnici su i najvećeg priznanja Grand pri na festivalu slovenske muzike u Moskvi.

Šta ste želeli da budete kada ste bili mali? Da li je muzika oduvek vaš izbor?

Neda: Kao mala sam stalno imala nove želje i zanimanja (kao što su profesor, arihtekta, neko vreme mi je velika želja bila i Vojna akademija), ali muzika mi nije bila jedna od opcija.
Veljko: Muzika nije oduvek bila moj izbor, a pošto sam bio prilično mali ne sećam se, ali su mi pričali da, kada je trebalo da idem u šetnju, ja sam uvek odbijao da idem njihovim putem, već sam satima stajao ispred prodavnice bele tehnike i neprestano gledao u izlog. Bio sam prilično nemiran i voleo sam da sastavljam i rasklapam razne tehničke sprave, takođe, bio sam fasciniran kompjuterima, međutim, danas smo tehnika i ja dva suprotna sveta.

Kako je nastala kompozicija „Istočni vetar“? Šta ti je bila inspiracija?

Veljko: Inspiracija mi je bila Nedino odlično sviranje i vladanje instrumentom. Takođe me je inspirisao i predivni prastari zvuk frule i duduka. Kompozicija sjedinjuje muziku istoka i zapada. Ona sjedinjuje klasičnu, jazz i tradicionalnu muziku. Muzika je kao vetar, počinje kao blagi jedva čujni povetarac, a kako se približava kraju ona je sve napetija i haotična i prerasta u ogromnu nasilnu oluju koja razara i nosi sve pred sobom. Sva ta bravurozna muzika prolazi kroz jedan sićušan instrument, kroz frulu.


FOTO: Privatna kolekcija

Kako ljudi reaguju kada im kažeš da si najbolja mlada frulašica u Srbiji?

Neda: Uvek je tu prisutno iščuđavanje kako to devojčica a da svira baš frulu, kako to da sviram i drugu vrstu muzike osim narodne muzike na fruli, zanimaju se za moj rad i dalje planove, itd. A oni koji me već znaju, odnosno, moji poznanici, uvek su tu da me bodre, podržavaju i ni u jednom trenutku ne sumnjaju u mene, što mi jako znači. Drago mi je što postoje ljudi koji prate ovakvu vrstu muzike, pa me negde čeka prijatno iznenađenje kada mi neko priđe i prepozna me.

Imate nekoliko međunarodnih priznanja i nagrada. Čemu težite? Šta vam je motivacija za dalje bavljenje muzikom?

Neda: Prvenstveno težimo da nastavimo ovim putem, najmanje da zadržimo ovaj nivo koji smo postigli. Još mnogo nastupa, festivala i takmičenja nas očekuje, uveliko se spremamo, uz dalje školovanje ćemo nastaviti i saradnju i razvijanje novih ideja. Ono što mene održava jeste naravno ogromna ljubav prema muzici, instrumentu, zajedničkoj saradnji, što naravno i daje neke rezultate koji podstiču da samo nastavim ovim putem. Takođe i podrška roditelja, porodice, profesora i prijatelja mnogo utiče na sav rad i daje veliku motivaciju, a najviše me motiviše to što postoji još mnogo stvari koje ćemo tek videti, naučiti, mnoga mesta koja ćemo obići, mnogo novih obrada i kompozicija za svirati i sve to me motiviše da nastavim dalje i da otkrijem sve što me očekuje.
Veljko: Težim muzičkom savršenstvu. Ne komponujem brzo baš iz tog razloga! Trudim se da svaki takt moje muzike bude pametno i precizno osmišljen, i to traje sve do trenutka dok ja ne budem u potpunosti zadovoljan. Volim kada se ljudi koji se ne bave muzikom oduševe mojim kompozicijama, jer je mnogo teže pogoditi ukus običnih ljudi nego obrazovanih muzičara.


FOTO: Privatna kolekcija

Koju muziku slušate privatno?

Neda: Pored savremene muzike, popa, roka i svega ostalog, što mi je na neki način neizbežno da slušam, s obzirom na to da svi puštaju i slušaju to na svakom mestu, uživam u našoj etno, duhovnoj muzici. Naročito u kompozicijama Slobodana Trkulje i Bore Dugića, kao i raznim obradama narodnih pesama i srpskih tradicionalnih etno pesama.
Veljko: Volim da slušam savremenu klasičnu muziku, pre svega srpske kompozitore... Ne mislim da su naši kompozitori najbolji, ali mislim da su prilično dobri i krivo mi je kada vidim da naš narod nije ni svestan koliko mi imamo dobru muziku. Obožavam da slušam jazz, što može da se primeti i u mojim kompozicijama. Muzika azijskih naroda je fantastična, prvenstveno Japanaca. Oni su narod sa posebnim, istančanim, suptilnim ukusom za muziku i narod koji ume da ceni i vrednuje ono najbolje.

Imate li uzore?

Neda: Ovom vrstom muzike i samim instrumentom frulom se nažalost ne bavi veliki broj ljudi, ali svakako najveći uzor mi je moj profesor, maestro Bora Dugić, kao i veliki umetnik Slobodan Trkulja. Njihov rad, poznavanje muzike, uspeh, način pristupa je nešto što me oduševljava i čini ih mojim idolima.
Veljko: Isidora Žebeljan, Pat Metheny, Akiko Yano, Toru Takemitsu, Slobodan Trkulja, Igor Stravinky, Ljubica Marić, Vasilije Mokranjac, Maria Schneider, Claude Debussy, Joe Hisaishi, Ryuichi Sakamoto, Hiromi Uehara, Chaka Khan, Steve Reich, Meredith Monk, Swing Out Sister, sestre Kovač, Maurice Ravel, Vlastimir Trajković, Aziza Mustafa Zadeh, Majamisty trio, Marko Tajčević, Sergei Prokofiev, Dirty Loops, Sergei Rachmaninoff, Qigang Chen, Chick Corea, Yuji Nomi, Nataša Bogojević, Vladimir Nikolov, Hermeto Pascoal, Svetislav Božić, Tan Dun, Jeremy Soule, Thomas Newman, Aleksandar Sedlar, Michel Camilo.


FOTO: Privatna kolkecija

Šta biste poručili vašim vršnjacima i mladim ljudima koji žele da se bave muzikom? Uopšte, imate li savet kako da mladi muzičari postignu uspeh kao što ste vi?

Neda: Muzika je jedna od najlepših zanimanja, koja iz običnog hobija može da preraste u mnogo veće stvari, da postane ceo život, ko se opredeli za to mora biti spreman na velika odricanja ali potpuno uzvraćena u smislu druženja, uspeha, učenja novih stvari kroz ceo život, upoznavanja fantastičnih umetnika i širenja vidika. Samo vežba i rad mogu postići rezultate, što je jako poznata rečenica, naravno, uz određeni deo talenta, bez koga se ne može. Treba verovati u sebe i samo ići napred.
Veljko: Uspeh je najmanje bitna stvar, najbitnjije je da volimo to što radimo i da se u svakom trenutku u potpunosti prepustimo uživanju u muzici. Ne treba druge da osuđujemo ili vređamo zbog njihovog ukusa, već treba da se trudimo da ih u neku ruku razumemo, jer je to odlika dobrog čoveka i pravog umetnika.

Jovana je vesela devojka čiji je jedini cilj da vas nasmeje i zabavi.

Pročitajte i:

Naša Ljuma Penov zablistala u Njujorku
Daćevac: Pripreme za međunarodni festival
Mario Vargas Ljosa: Negujte kritički um

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI