Tweet
Poseban dan u našem životu. Onaj dan za koji znaš da ćeš ga pamtiti večno. Onaj trenutak kada poželiš da taj delić sekunde traje zauvek. Onaj tračak svetlosti koji obasja tvoj život da pomisliš kako bi bilo lepo igrati pod tim zrakom sunca zauvek, igrati do besvesti, plesati u krug u nedogled... I još lepši sledeći dan kada znaš da imaš jednu uspomenu za zauvek. Baš ono sledeće jutro kada se bez razloga probudiš srećan i nasmejan, pa u pidžami i umotan u nežno ćebe ispijaš kafu diveći se suncu koje se probija kroz oblake ne bi li ti poželelo dobro jutro, ne bi li sa tobom otplesalo još jedan ples, samo da te podseti na jedan divan trenutak koji je sada samo prošlost, ali i ulije nadu da će biti još takvih trenutaka. Takvih, sličnih, mnogo boljih, novih... A sve što treba jeste baš to – da se probudiš nasmejan, pun elana za novi dan, motivisan da još jedan dan ne padne u zaborav, odlučan da život može biti bajka ako ti sam umešaš svoje prste.

Autor: Jelena Kostadinović

FOTO: Superbwallpapers

I dok otvaram oči, koje mole za još minut sna, isključujem alarm i pomeram zavesu kako bih ugledala svetlost novog dana, iznenađuje me sunce koje se sakrilo iza oblaka, ali značajno treperi kako bi mi poslalo signal da je tu, da je vreme za ustajanje, za nove pobede. Onda, umivanje, pranje zuba, šminkanje i ispijanje kafe u najkraćem roku, kako ne bih zakasnila na posao. Već poznati redosled, već rutina koja se ne da izmeniti, jer je nemoguće prvo se našminkati, a zatim umiti.

Navika. Ponavljanje. Da li se, zapravo, zbog toga gubi draž? Možda ostajemo ravnodušni nad situacijama koje su čak i za divljenje samo zbog toga što su deo naše svakodnevice? Možda je dragulj dragulj samo zbog toga što nam nije na dohvatu ruke? Možda je sunce nešto čemu se i ne radujemo dok ne padne kiša, dok sneg ne zaveje krovove, a mi hrlimo kući najbližom putanjom sa rukama u džepovima kaputa? Možda ne vidimo radost u izboru haljine ili šminkanju zato što imamo isti kodeks oblačenja – istu odeću za kombinovanje, isti način šminkanja... Možda kada bih dodala malo ove sive senke? Hm, moje lice izgleda bolje. Nekako sveže, neobično. Svakako drugačije. Šta ako umesto ove nijanse ruža stavim labelo koje ostavlja ružičast trag? Interesantno. I suncu se dopada. Već se pomalja kroz oblake. I tako još uvek zureći u ogledalo primačem kafu usnama. Mmmm... Preukusno! Svakako novi trenutak za pamćenje, koji je sasvim običan, samo niz ponovljenih radnji, a opet čarobni trenutak koga ću se dugo sećati.

“Za sreću nam je tako malo potrebno”, o tome je pisao naš nobelovac, Ivo Andrić. Ipak, značajniji je nastavak te izreke: “ali nam to malo tako često nedostaje“. Tako često ne vidimo sitnice i važne trenutke koji mogu biti tako značajni i prelepi, tako često propustimo tu “malu“ sreću, taj trenutak vredan pamćenja, nakon koga će uslediti još lepši trenuci. Oslušnite. Možda vam je sreća već pokucala na vrata. Možda vam je na dohvatu ruke - samo ispružite dlan.

Sa verom da će Nova 2015. doneti mnogo divnih trenutaka na koje ćemo biti ponosni i koje ćemo tako odvažno nositi u srcima, sa nadom da ćemo naučiti da se radujemo sitnicama i da ćemo biti zahvalni malim gestovima pažnje, da ćemo sa osmehom dočekati svako novo jutro, dižem čašu visoko i želim vam i u ovoj godini da bolje sutra počne upravo sada!

FOTO: Purgerworries


Jeca je mladi i nasmejani filozof koji vam savetuje mnogo smeha! Uživajte u svakom sekundu kao da je poslednji!

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI