Autor: Gordana Bušin
FOTO: Nemanja Stanković, lična arhiva
Nemanjina nova knjiga „Neštozačitanje“ osvaja svakog čitaoca posle nekoliko pročitanih statusa. To dokazuje 20.000 njegovih „lajkera“ na Fejsbuku, gde jači procenat čini slabiji pol - emocionalno inteligentne žene. Nemanja Stanković je pisac koji „zapisuje sebe“, iskreno i bez stida. On je i kopirajter, što dodatno govori o njegovoj kreativnosti i sposobnosti da rečima poveže brend i potencijalne kupce.
„Ova knjiga ume da vidi. Dovešće vas do glasnog smeha, a potom do najdublje tišine koju u sebi nosite. Oštriće vam pogled, vraćati da vidite ponovo i opet, dok i svoj pogled ne vidite jasno. Ova knjiga želi bliskost“ – iz recenzije Tatjane Jovanović, pronicljive profesorke književnosti.
Da li će „Neštozačitanje“ uspeti da „pomeri“ i vas, presudite sami...
Nova knjiga „Neštozačitanje” me je svojim rečenicama malo išamarala, malo mazila, ali i navodila na razmišljanje, kao i na ponovno čitanje istog kako bih shvatila poruku rečenog. Smejala sam se, razmišljala i uzdisala. Je li moj doživljaj na zadovoljavajućem nivou ili si u planu imao nešto drugo?
Nemam planove, bilo koje vrste. Imam neke potrebe i uverenja. Na prvom mestu, uverenje da je promišljanje, doživljavanje i izražavanje iskustva ljudskog postojanja najbitnije i najvrednije što možemo pružiti i dobiti. To je, valjda, taj osećaj koji si opisala u pitanju, što meni, naravno, imponuje. Pisanjem ne želim ništa da postignem, nego da nešto postanem: čovek po svom ukusu i da kao takav budem upoznat i zavoljen. Za taj cilj ne biram sredstva. Glođem se do kostiju i delim plen sa svima. Nisam siguran da naročito mislim, ali sam siguran da vrlo intenzivno i temeljno osećam.
FOTO: Facebook/Neštozačitanje
U jednom intervjuu si izjavio da „ne pišeš“, već da „zapisuješ“, gde se vidi da gajiš određenu vrstu poštovanja prema tom vidu stvaralaštva. Da li se posle druge knjige taj stav malo promenio i koga danas smatraš piscem? Čije knjige čitaš?
Uglavnom kažem da ne pišem, nego da zapisujem sebe. Tako sam se, zapisujući se, baš raspisao i počeo da uživam u upravo tom procesu. Ranije sam bio više zainteresovan za ludički, komički ili eventualno filozofski, spoznajni aspekat svojih zapisa, ali sada razumem na koji način proces kreiranja teksta utiče na napisano. Nadam se da mi je ta novootrkivena ljubav prema činu pisanja bar donekle uzvraćena. Da, pisanje, tj. književnost držim veoma visoko na intimnoj listi herojskih delatnosti i pravim piscima smatram samo one čije pisanje simultano treperi na estetičkom, poetičkom, stilističkom, tehničkom, pripovedačkom, psihološkom i filozofskom nivou. Umetnost je pretenciozna i dobra je kad je takva.
Moj doživotno omiljeni autor je Emil Sioran. Generalno su mi bliži esejisti i propovedači od pripovedača. Nedavno sam otkrio Borisa Vijana i norveškog pisca Knausgora. Od savremenih autora volim Dona De Liloa, Kucija, Elfridu Jelinek, Tomasa Bernharta, Frenzena, Filipa Rota, Gospodinova, Andruhoviča... Od „kolega“, onlajn zabavljača-mislilaca, Radovana Milivojevića poznatijeg kao Preduhitrivacha sa Twittera.
Književni susreti u Srbiji često umeju da izgledaju žalosno – odvijaju se uz prisustvo rođaka pisca i prijatelja bibliotekara. Kako izgledaju tvoji sastanci sa čitaocima?
Bila si na promociji, tako da ću ti ustupiti odgovor na ovo pitanje (smeh).
Sebe ne doživljavam naročito ozbiljno, ali doživljavam što ozbiljnije mogu i najbanalnije pojave i pojmove. Mislim da ta šizofrena optika generiše zabavnost mojih tekstova, jer im automatski ugrađuje unutrašnju dramu, paradoks, konflikt, tenziju... Rekao bih da moji tekstovi, iako ultrakratke forme, imaju neku intuitivnu dramaturgiju. Bestidno sam ogoljen pred čitaocima i publikom i u stalnoj sam prepirci sa svetom i sobom, tako da ljudi koji dođu da me slušaju dobijaju i monodramu, i književno veče, i sit-down komediju, i debatni klub i psihoanalitičku seansu. Inače, plašim se da ne budem dosadan i zato dajem sve od sebe da se posetioci promocija što bolje zabave. Za sada mi to uspeva.
FOTO: Facebook/Anđela Grozdanić
U trci da na društvenim mrežama svi ostave utisak originalnosti, na kraju postaju jednolični. Ti, čini mi se, baš u to „diraš“. Zapisuješ najjednostavnije istine koje teško priznajemo naglas, nemaš problem sa egom. Jesi li samokritičan i autoironičan u želji da čitaocima daš sliku njih samih?
O, imam ogroman problem sa egom. Inače ne bih napisao dve knjige o sebi! Samo što taj problem zaista shvatam kao problem, pa naglas tražim rešenje od sebe i od drugih. Put do jednostavnosti je, bar za mene, užasno komplikovan. Svaki svoj zapis plaćam neposrednim i intenzivnim ličnim iskustvom. Mislim da je sasvim legitimno polaziti od najličnijih i najsubjektivnijih uvida, ukoliko je cilj neka univerzalna istina ili barem njen manje uočljiv delić. Imam, ako smem da kažem, vrlo snažnu strast prema suštini. Iz te strasti proističu i teme kojima se bavim, kao i način na kojima se tim temama bavim - vrlo strastveno, vrlo bespoštedno, najpre prema sebi. Ne razumem šta se socijalnom mimikrijom i emocionalnim štekanjem uopšte može postići u spoznaji sebe, drugih i sveta.
FOTO: Facebook/Anđela Grozdanić
Šta misliš, zašto se ženama toliko dopadaju tvoje knjige? Primetila sam da se često baš njima diskretno obraćaš.
Hm. Zato što mi se žene toliko dopadaju da me mrze zbog toga (smeh). Deklarišem se kao feminista, pa možda i to ima neke veze. Muškarcima koji su utemeljeni u svom rodnom identitetu odgovara što slobodnija i emancipovanija žena.
Zato što nemam blam da do kraja osvestim i izrazim svoj ženski princip, animu. Zato što su žene bolji čitaoci, generalno. Zato što su izdašnija stvorenja. Zato što imam million primedbi na dominantan model žensko-muških odnosa i to verovatno tangira žene, jer im je ta tematika bitnija nego muškarcima. Zato što imam ličan problem sa jednom mladom ženom koji pokušavam da rešavam ispovedanjem na što ljubavniji i hrabriji način, pa se ta moja uzaludna borba dopada ženama, baš zbog svoje uzaludnosti. To je, valjda, strašno romantično, sve dok se dešava nekome drugom.
Koliko je danas dug put od lajkovanja citata do čitanja knjige? Možda je tvoja knjiga kompromisno rešenje - fejsbuk u knjige, tj. onako kako si naslovio jedno poglavlje „S lica fejsa”.
Taj put je dug, mereno fizičkom jedinicom za vreme, negde oko dve godine.
Put koji se sporije i teže prelazi je onaj put koji počinje od iskustva ili uvida, nastavlja se preko kristalizacije i sedimentacije doživljaja, pa ide do oblikovanja iskaza o doživljenom. Ti putevi mogu da traju između 3 sekunde i 3 decenije. Petsto puta tako i eto knjige!
U zemlji koja nedovoljno pažnje i novca ulaže u kulturu, koliko je teško naći izdavača? Ili je postalo previše lako, nažalost?
Teško je naći izdavača za ovako nešto što ja radim. To je pomalo nepoznata teritorija, „mačka u džaku”, izdavač ne može da proceni da li to može da proda, jer ne postoji tradicija ove vrste publikacija, pa time ni neka jasno definisana ciljna grupa. Imao sam sreću da me je moj izdavač, „Čekić”, prepoznao „na keca”. Druga srećna okolnost je to što je firma u kojoj radim na neki način organski vezana za ovakvu vrstu stvaralaštva, pa su pomogli izdavanje obe knjige svojim sponzorstvom. Imam 20.000 lajkera na svojoj Fejsbuk stranici, ali to nije realna publika, ona koja će doći na promociju ili otići u knjižaru da kupi knjigu. Oni objave shvataju i tretiraju kao besplatnu instant animaciju na koju imaju prirodno pravo samim tim što imaju pristup internetu. Ja im iskočim sa ekrana, oni ,,lajkuju", u najboljem slučaju „šeruju” i tu se angažman završava.
Koje značajno pitanje nisam postavila, a trebalo je?
Upravo si to uradila na vrlo efektan način!
FOTO: Facebook/Anđela Grozdanić
Ukoliko poželite da u vašem mestu ugostite ovog energičnog, zabavnog, harizmatičnog, dozlaboga šarmantnog, mladog autora, možete da budete uvereni da to sigurno neće biti obično, dosadno književno veče u polupraznoj sali, jer Nemanja Stanković stvarno voli da „nastupa“. Bićete sve vreme nasmejani, budni i nimalo ravnodušni, jer tako je (meni) bilo na beogradskoj promociji knjige u prepunoj UK „Parobrod“ 17. septembra.
Za čitaoce portala iSerbia, Nemanja Stanković je izdvojio nekoliko fejsbuk statusa iz nove knjige „Neštozačitanje“:
- Ja nju potpuno razumem. Sve dok ne počne da mi objašnjava.
- Nikada ne verujte onima koje lažete.
- Svaka se ljubav predstavlja većom nego što jeste zato što se boji da je manja nego što treba da bude. Najviše lažemo o stvarima u koje najviše verujemo.
- Danas sam raskinuo sa devojkom. Pet meseci nakon što me je ostavila.
Gordana Bušin
Pročitajte i:
Ratko P: Poezija, rok i ljubav, nespojivo?
Vuk Vučković predstavlja Srbiju u Temišvaru!
Svetlana Slijepčević: Ona, zaista, inspiriše
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE