Autor: Anica Marković
FOTO: picnations
Svi ljubitelji ovog akcionog trilera o špijunima svetske klase znaju da ovi filmovi nisu u stvari o Itanu Hantu ili o Jedinici za nemoguće misije, već o Tomu Kruzu. Nemojte me shvatiti pogrešno, ja obožavam Toma i gotovo sve njegove filmove i činjenica je da kada on radi akcije on daje sve od sebe. Međutim, verujem da je vreme gotovo isteklo za ovog pedesetrogodišnjeg glumca koji naizgled daje sve od sebe da postane američki Džejms Bond, što mu nikada neće poći za rukom.
Itan Hant, sada već legenda u redovima Jedinice za nemoguće misije još jednom je (već peti put) odbačeni agent, okrivljen za mnoga zlodela koja nije počinio. Na zahtev direktora CIA (Alek Boldvin), Jedinica se gasi i njeni agenti prelaze da rade za novu agenciju. Itan, naravno, uspeva da se mesecima krije od desetine svetskih špijunskih agencija, putujujući po svetu u potrazi za odbeglom organizacijom po imenu Sindikat, za koju mu mnogi ne veruju ni da postoji.
Uz pomoć nekoliko starih prijatelja, duhovitog Bendžija (Sajmon Peg) i talentovanog agenta Vilijama Brenta (Džeremi Rejner) Itan otkriva tajne Sindikata na teži način, kroz obmanu, prevare i dosta akcije. Nijedan film o tajnim agentima ne bi bio potpun bez prelepe glavne glumice i u ovom filmu tu ulogu igra Rebeka Ferguson. Kao Ilsa Faust, Rebeka je misteriozna lepotica koja se bori da pokaže odanost svom šefu i istovremeno učini ono što misli da je ispravno. Kroz napete scene borbi za opstanak ovo malo, ali probrano, društvo jo[ jednom se bori da spase svet.
FOTO: eggplante.com
Pitala sam se često zašto ljudi vole filmske franšize. Smatram da ih vole zato što vole rutinu u životu, pa makar ona bila u filmovima koje gledaju. Mada, ljudi vole i da budu iznenađeni u toj svojoj rutini i stoga mislim da ovaj film nije doneo dovoljno novog i do sada neviđenog na filmsko platno. Iskreno govoreći, kako uopšte nadmašiti scene poput penjanja uz najvišu zgradu na svetu („Nemoguća misija 4”).
Svi se mi vezujemo za nekog lika, bilo da je napisan, nacrtan, odglumljen ili samo zamišljen i naviknemo se na njega. Kao i sa svim stvarima u životu, čak i kada nešto što volimo ne valja, mi se pretvaramo da je savršeno i tražimo izgovore da opravdamo njegove loše strane. Zato su „Hari Poter” filmovi odlični iako je svaki samo gori i površniji od prethodnog, naročito kad se uporede sa knjigama. Zato je „Hobit” jednako neverovatan kao „Gospodar prstenova”, iako
zapravo, da najblaže kažem, nije.
Šon Koneri kao „Džejms Bond” je odličan glumac, a Silvester Stalone nije bio prestar da šesti put bude „Roki”. Zato mnogi kažu da je „Nemoguća misija: Otpadnička nacija” sjajan film. Inače sam vatreni ljubitelj svih pomenutih filmova, ali ovo je trenutak istine koji sam sebi dopustila, jer zdravo je nekad biti iskren prema sebi.
Činjenica je da nikada nisam upoznala osobu koja je rekla: „Meni je Nemoguća misija omiljeni film" ili: „Itan Hant je najbolji špijun ikada". Štaviše, pre nego što sam pre nekoliko dana krenula u bioskop da gledam ovaj film nisam mogla da se setim kako se zove glavni lik - ja ga samo zovem Tom Kruz.
Film je dobar za ne razmišljanje, za gledanje jurnjave motorima, borbe noževima, pucnjave i smenjivanje egzotičnih svetskih lokacija. Nema te dubine prethodnog, najboljeg dela. Likovi nemaju svrhu, osim da, eto, prate Kruza. Kad malo bolje razmislite, videćete da je u stvari Džeremi Rejner mlađa i lepša verzija njega, Sajmon Peg smešnija, britanska verzija, Rebeka Ferguson je ženska verzija, a glavni zlikovac je zla verzija gospodina Kruza.
FOTO: fandango.com
I opet, nije to toliko loše. Početak filma je odličan, ali već na sredini priča se muči, dok do kraja postaje toliko neuverljiva da je bolno slušati neke delove dijaloga i gledati nepotrebne scene. Radnja je osmišljena tako da od 100 mogućih izbora, negativac napravi upravo onaj jedan na koji su dobri momci računali i realnost biva zamenjena teatralnošću, a nemoguće krajnje neuverljivim.
Čak ni sve to nije moj najveći problem sa filmom, jer progutaću sve, ali jedno ne. Scena u kojoj je Tom Kruz (170cm) viši od Džeremija Rejnera (178) je najniža tačka ovog filma. Da su se gospoda režiseri i producenti više potrudili oko same priče, a ne traćili vreme podižući Kruza na kutije ili terajući Rejnera da stoji u rupama, film bi sigurno imao više supstance i kredibilnosti. Tome, svi znamo da si nizak i volimo te takvog, mani se tih fora u šestoj deceniji života.
Ovaj film je Bečka opera, dobar par cipela i neočekivano očekivan. Solidan način
da ubijete dva sata svoga vremena.
Anica, sanjivi zaljubljenik u filmsku umetnost sa srcem hobita
Pročitajte i:
Gradovi na papiru - stanica na putu odrastanja
Gia: Neke bajke nemaju srećan kraj
Sa Pračetovim likovima na moru 1. deo
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / Tematski kolumnista". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana
u mesecu. Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
