Непозната, јер нисам Буковски

Autor: Слободанка Берић

ФОТО: Lequotidien

Као Буковски што је проводио дане, и мени је дошло до тога да тако не радим ништа. Да, али он је Буковски, њему се могло да тако живи, а ко си ти? - рећи ће неко. Исто тако се каже за све живе и неживе легенде. Они су они, а ми смо ми. Мада, ја бих ипак да се изјасним пре свега и једино као ја. Могуће је да ћу остати неважна и анонимна, али управо сам схватила шта желим и хоћу да то јасно и гласно истакнем: Данас ми се једино нешто чита или гледа да бих имала о чему да пишем и, заправо, ми се у животу једино и пише. То ми некако најлакше иде, ослобађа ме од свега и свачега. Зато сам ваљда и уписала општу књижевност, јер сам намеравала да ми опција буде оно што желим да радим и што ми најбоље иде.

Мени је слобода најпотребнија – да радим како се осећам, да се слободно изражавам. Рецимо да имам савршен план да читам, пишем, гледам филм, тренирам, пливам,.... Још само да није несташице пара и све би било могуће.Ја бих да будем као женски Буковски, ако је икако могуће, мада не мора толико алкохола. Он је имао једноставну животну филозофију.

„Моја тајна је у томе да устајем у подне.“, говорио је, а људи су се одушевљавали (и још се одушевљавају) на његове банализме, јер је то заиста свачија идеална филозофија или филозофија живота у идеалним условима. Мада нећу да грешим душу, можда има и оних који воле рано да устају (ткз. ранораниоци) и они што воле да буду озбиљни и одрасли, смртно важни због професије којом се баве, који су се баш уживели у своју улогу - да се не лажемо, неких 98% људи су такви, па чак и они који воле Буковског, јер то што је њему тако упалило да не ради ништа осим што се кладио на коње на хиподрому, пио и писао (гладовао, спавао по парковима), па на крају постао славан - упалило му је, али колико је оних којима није?

Генија је мало, а срећника још мање. Знајући све то, ја и даље имам исту жељу. Да живим тако, као слободан појединац, уметник, стваралац који чита, гледа и пише...

И све што сам радила као студент на факсу пре једно милион година, све то сам била ја. Права, истинска, непоновљива, анонимна ја. Непозната, нисам била славна – али ја. Ишла сам около наоколо и сад хоћу да подвучем да иако је то што сам изабрала да студирам мало коме јасно зашто, и иако немам професију – већ покушавам да је измислим сваки дан изнова - ипак сам сваког тренутка била у свему томе најаутентичнија. И прочитала сам све, и обишла све јаме, рупе, јаркове, читаонице, слушаонице, афтерпартије, тргове, климаве бродове, паклове, чистилишта и рајеве.... Удисала димове, утрчавала у ритмове, прескакала блокове, глогове, пила горке и слатке слогове....

Устала сам рано јутрос и знала сам да нисам Буковски. ...Али од себе се не може побећи.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti