Autor: Слободанка Берић
FOTO: Lequotidien
Kao Bukovski što je provodio dane, i meni je došlo do toga da tako ne radim ništa. Da, ali on je Bukovski, njemu se moglo da tako živi, a ko si ti? - reći će neko. Isto tako se kaže za sve žive i nežive legende. Oni su oni, a mi smo mi. Mada, ja bih ipak da se izjasnim pre svega i jedino kao ja. Moguće je da ću ostati nevažna i anonimna, ali upravo sam shvatila šta želim i hoću da to jasno i glasno istaknem: Danas mi se jedino nešto čita ili gleda da bih imala o čemu da pišem i, zapravo, mi se u životu jedino i piše. To mi nekako najlakše ide, oslobađa me od svega i svačega. Zato sam valjda i upisala opštu književnost, jer sam nameravala da mi opcija bude ono što želim da radim i što mi najbolje ide.
Meni je sloboda najpotrebnija – da radim kako se osećam, da se slobodno izražavam. Recimo da imam savršen plan da čitam, pišem, gledam film, treniram, plivam,.... Još samo da nije nestašice para i sve bi bilo moguće.Ja bih da budem kao ženski Bukovski, ako je ikako moguće, mada ne mora toliko alkohola. On je imao jednostavnu životnu filozofiju.
„Moja tajna je u tome da ustajem u podne.“, govorio je, a ljudi su se oduševljavali (i još se oduševljavaju) na njegove banalizme, jer je to zaista svačija idealna filozofija ili filozofija života u idealnim uslovima. Mada neću da grešim dušu, možda ima i onih koji vole rano da ustaju (tkz. ranoranioci) i oni što vole da budu ozbiljni i odrasli, smrtno važni zbog profesije kojom se bave, koji su se baš uživeli u svoju ulogu - da se ne lažemo, nekih 98% ljudi su takvi, pa čak i oni koji vole Bukovskog, jer to što je njemu tako upalilo da ne radi ništa osim što se kladio na konje na hipodromu, pio i pisao (gladovao, spavao po parkovima), pa na kraju postao slavan - upalilo mu je, ali koliko je onih kojima nije?
Genija je malo, a srećnika još manje. Znajući sve to, ja i dalje imam istu želju. Da živim tako, kao slobodan pojedinac, umetnik, stvaralac koji čita, gleda i piše...
I sve što sam radila kao student na faksu pre jedno milion godina, sve to sam bila ja. Prava, istinska, neponovljiva, anonimna ja. Nepoznata, nisam bila slavna – ali ja. Išla sam okolo naokolo i sad hoću da podvučem da iako je to što sam izabrala da studiram malo kome jasno zašto, i iako nemam profesiju – već pokušavam da je izmislim svaki dan iznova - ipak sam svakog trenutka bila u svemu tome najautentičnija. I pročitala sam sve, i obišla sve jame, rupe, jarkove, čitaonice, slušaonice, afterpartije, trgove, klimave brodove, paklove, čistilišta i rajeve.... Udisala dimove, utrčavala u ritmove, preskakala blokove, glogove, pila gorke i slatke slogove....
Ustala sam rano jutros i znala sam da nisam Bukovski. ...Ali od sebe se ne može pobeći.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
