Све што смо научили о биологији, настанку и развоју ембриона, морало је имати своје коријене негдје у прошлости. Неко је био први ко је схватио важност проучавања ћелија, како би нама објаснио како и зашто настаје женски, односно мушки пол. Та жена је била Нети Стивенс.

Autor: Сара Велага
Фото: polispost.com
Приредила: Марија Јакић
Рођена је 1861. године у Вермонту. Скупљала је пеније како би платила своје образовање, а уједно је и подучавала дјецу, како би надокнадила новац који јој је био неопходан. Радила је у библиотеци, гдје је читала мноштво књига о зоологији, физиологији, а њен посебан интерес за математику и биологију одвео је у смјеру науке, истраживања и школовања у области биологије. Студирала је биологију на Стандфорд Универзитету у Калифорнији, након чега је уписала и мастер, а потом се развио њен интерес за генетику. Зато је у четрдесет и првој години схватила да никада није касно и одлучила уписати докторат.
Велико питање у генетици тада је било једноставно: Шта одређује пол дјетета? У то вријеме одредница пола је још увијек била мистерија. Деценијама су научници сматрали да је то посљедица онога што жена једе током трудноће или тога која јој је тјелесна темепература. Међутим Нети и њени сарадници су почели сумњати да ту има много више узрока који у коначници одлучују о томе. Зато је она почела истраживање.
Проучавала је репродуктивне органе лептира и буба, како би што детаљније анализирала њихове ћелије. Мушки инсекти су имали XY хромосоме, док су женски имали XX. То је био почетак открића, које је касније након проучених стотина инсеката објавила у научној студији 1905. године.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с17.постимг.орг/7гебвгдкв/неттие_стевенс.јпг" />
Фото: luanagames.com
Проучавајући јаја и фертилизацијске процесе, Стевенс је била прва која је открила да женке имају два велика хромосома у облику X, док мужјаци имају један X хромосом у пуној величини, а други у недостатку дијела чини Y хромосом.
Отприлике у исто вријеме, Едмунд Вилсон, Нетин савјетник и ментор, урадио је своје истраживање које је довело до истог закључка, али Нети је имала јаче доказе. Писала је о томе, али људи су одлучили занемарити њен допринос, а њена изненадна смрт од рака дојке 1912. године прекинула је покушај да свијету обзнани још више информација. Умрла је само неколико година након завршених докторских студија, остављајући иза себе више од четрдесет научних радова.
Остала је запамћена као једна од првих американки које су допринијеле биолошким истраживањима. Промијенила је начин изучавања ембриона и дала свој допринос цитогенетици. Пропутовала је Италију и Њемачку у потрази за што бољим знањем. Нобеловац Томас Морган своје је радове темељио на њеним истраживањима.
Одбор Универзитета на којем је докторирала изјавио је у вријеме њене смрти: “Она је једна од најеминентнијих дипломаца нашег факултета, а уједно и једна од водећих биологичара у свијету”.
Своје студенте је увијек потицала да питају све што их занима, јер је сматрала да у супротном није било довољно интереса за тему коју је предавала.
<�имг цласс="цфлоат" срц="хттпс://с15.постимг.орг/6јзифнл3ф/нети.јпг" />
Фото: wn.com
И заиста, деценијама касније, након њене физичке смрти, остала су дјела која подсјећају на њен стварни живот. Онај који је под повећалом микроскопа био зачетник идеје и истраживања. Она је била главни хромозом истраживачког рада.
Нети је открила шта одређује пол организма, али њен пол је управо био разлог недовољног поштовања њеног рада и залагања. Оставила је исписане странице историје, које су довеле до сазнања која данас имамо. Нети Стивенс, жена која је открила прва оно што ми данас подразумијевамо. Ни не слутећи како смо до тих података дошли.
ИЗВОР: Lola Magazin
***
Прочитајте и:
Frida Kalo: Autentičnost koja inspiriše
Prokletа Jerinа: Poslednjа srpskа despoticа
Žene srpskih velikana: One su bile inspiracija!
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE




