Ниш – Наши се гласови далеко чују!

Последњих дана по Нишу се чују веселе вести од наших младих певача. Наиме, дечији хор у оквиру наше Саборне цркве вратио се почетком марта из града Гордна, Белорусије са радосном вешћу и још једном победом у низу. Хор је учествовао на XИИ Међународном фестивалу православне музике “Коложскиј Благовест” који је одржан од 27. фебруара до 2. марта. Наши мали јунаци су под диригентском руком Јоване Микић прави пример изреке “Веди вини вици” или “Дођох, видех, победих” .Они су својим тимским духом, вољом и упорношћу победили у жестокој конкуренцији од 48 хорова подељених у 3 група. Састали смо се са диригентицом и поставили јој неколико питања…

На почетку, честитке на победи! Кажите нам нешто више о вашем хору?

Дечији хор Бранко је основан 1995.год. као подмладак истоимене Црквено певачке друзине при Саборном Храму у Нишу. Чињеница да је наш хор изданак једне од најстаријих културних институција не само града Ниша те и читаве Србије, одредила је
његову основну мисију установљену која је активно учешће у Богослужбеном животу Цркве као и у друштвено-културном животу града. Млади ансамбл је настављач ове традиције дуге 125 година. Чланови хора су деца основносколског и средњосколског узраста и хор броји 40 до 50 чланова.

Какав је осецај освојити прву награду на тако престижном фестивалу?

Фестивал “Коложскиј Благовест” у Белоруском граду Гродно је један од најмасовнијих фестивала хорова на којем се они представљају извођењем духовне музике током 4 концертна дана. Произношење духовне музике је највиши и најлепши начин људске комуникације са Богом и та уметничка форма мора бити испуњена унутрашњом садржином. Спојити та два елемента у једно је највећи изазов за сваког ументника ма како млад он био. Нишки млади уметници су српску духовну музику представили белоруској публици зрело и одговорно а публика и 12-очлани жири је на то одговорио наградом првог степена.

Опишите нам ближе вашу авантуру.

Пут до Белорусије аутобусом се стварно може назвати авантуром. Трајао је у одласку 48 сати и исто толико у повратку. Време нас је, на срећу, послужило добро, те је доживљај руске зиме био сасвим пријатан.

Је ли путовање до Белрусије било напорно? Пренесите нам утиске хора из Гордна.

Гродно је диван град препун старина, дивних цркава, тргова и лепе архитектуре.
У односу на наше градове све је огромно и широко. Ипак, највише смо остали задивљени срдачношћу људи као и њиховом љубављу према Србији. Изненадило нас је њихово знање о српској историји, као и то колико цене српску културу.

Дакле, каква је била конкуренција, по Вашем мишљењу?

На фестивалу се представило 48 хорова из 10 земаља ( Русија, Белорусија, Украјина, Литва, Пољска, Француска, Румунија...). Ми смо били једини хор из Србије. Ни у једном моменту нисмо имали утисак да смо једни другима конкуренција већ сарадници и пријатлељи. Певати молитву Богу а притом мислити такмичарски је немогуће.Ми смо само желели да дивно српско музичко наслеђе достојно представимо, али и да упознамо музичку баштину других народа.

Како су текле ваше припреме?

Пробе су у току поседњег месеца припрема биле готово свакодневне. По мразу, по хладноћи, или након целодневних обавеза. Помишљали смо да одустанемо јер је и грип покосио хор, али је ентузијазам и полет младих певача ипак победио, те сада сви певачи осећају укус победе воље над удобношћу.

Које су ваше обавезе иначе и како хор функционише када нисте на такмичењима?

Дечији хор Бранко је у пуном смислу речи заједница. Мотивација деце да сате и сате проводе тимски на пробама не проистиче само из жеље за певачком едукацијом, већ и у осећају припадности једној широкој породици у којој се дели добро и лоше, али и још дубље од тога - у припадности заједници која даје одговоре на основна животна питања. Младим људима је итекако вазно да добију одговоре на та питања иако смо врло често склони томе да то подценимо.

И за крај, планирате ли неки нови пехар за своју колекцију у скорије време?

Пехари су признања која се стичу само након напорног рада и имају свој смисао тада. Нама као заједници која је себе нераскидиво везала за своју веру друштвена признања не би смела превише да значе, већ само онолико колико нас чине бољим особама.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti