Niš – Naši se glasovi daleko čuju!

Poslednjih dana po Nišu se čuju vesele vesti od naših mladih pevača. Naime, dečiji hor u okviru naše Saborne crkve vratio se početkom marta iz grada Gordna, Belorusije sa radosnom vešću i još jednom pobedom u nizu. Hor je učestvovao na XII Međunarodnom festivalu pravoslavne muzike “Koložskij Blagovest” koji je održan od 27. februara do 2. marta. Naši mali junaci su pod dirigentskom rukom Jovane Mikić pravi primer izreke “Vedi vini vici” ili “Dođoh, videh, pobedih” .Oni su svojim timskim duhom, voljom i upornošću pobedili u žestokoj konkurenciji od 48 horova podeljenih u 3 grupa. Sastali smo se sa dirigenticom i postavili joj nekoliko pitanja…

Na početku, čestitke na pobedi! Kažite nam nešto više o vašem horu?

Dečiji hor Branko je osnovan 1995.god. kao podmladak istoimene Crkveno pevačke druzine pri Sabornom Hramu u Nišu. Činjenica da je naš hor izdanak jedne od najstarijih kulturnih institucija ne samo grada Niša te i čitave Srbije, odredila je
njegovu osnovnu misiju ustanovljenu koja je aktivno učešće u Bogoslužbenom životu Crkve kao i u društveno-kulturnom životu grada. Mladi ansambl je nastavljač ove tradicije duge 125 godina. Članovi hora su deca osnovnoskolskog i srednjoskolskog uzrasta i hor broji 40 do 50 članova.

Kakav je osecaj osvojiti prvu nagradu na tako prestižnom festivalu?

Festival “Koložskij Blagovest” u Beloruskom gradu Grodno je jedan od najmasovnijih festivala horova na kojem se oni predstavljaju izvođenjem duhovne muzike tokom 4 koncertna dana. Proiznošenje duhovne muzike je najviši i najlepši način ljudske komunikacije sa Bogom i ta umetnička forma mora biti ispunjena unutrašnjom sadržinom. Spojiti ta dva elementa u jedno je najveći izazov za svakog umentnika ma kako mlad on bio. Niški mladi umetnici su srpsku duhovnu muziku predstavili beloruskoj publici zrelo i odgovorno a publika i 12-očlani žiri je na to odgovorio nagradom prvog stepena.

Opišite nam bliže vašu avanturu.

Put do Belorusije autobusom se stvarno može nazvati avanturom. Trajao je u odlasku 48 sati i isto toliko u povratku. Vreme nas je, na sreću, poslužilo dobro, te je doživljaj ruske zime bio sasvim prijatan.

Je li putovanje do Belrusije bilo naporno? Prenesite nam utiske hora iz Gordna.

Grodno je divan grad prepun starina, divnih crkava, trgova i lepe arhitekture.
U odnosu na naše gradove sve je ogromno i široko. Ipak, najviše smo ostali zadivljeni srdačnošću ljudi kao i njihovom ljubavlju prema Srbiji. Iznenadilo nas je njihovo znanje o srpskoj istoriji, kao i to koliko cene srpsku kulturu.

Dakle, kakva je bila konkurencija, po Vašem mišljenju?

Na festivalu se predstavilo 48 horova iz 10 zemalja ( Rusija, Belorusija, Ukrajina, Litva, Poljska, Francuska, Rumunija...). Mi smo bili jedini hor iz Srbije. Ni u jednom momentu nismo imali utisak da smo jedni drugima konkurencija već saradnici i prijatlelji. Pevati molitvu Bogu a pritom misliti takmičarski je nemoguće.Mi smo samo želeli da divno srpsko muzičko nasleđe dostojno predstavimo, ali i da upoznamo muzičku baštinu drugih naroda.

Kako su tekle vaše pripreme?

Probe su u toku posednjeg meseca priprema bile gotovo svakodnevne. Po mrazu, po hladnoći, ili nakon celodnevnih obaveza. Pomišljali smo da odustanemo jer je i grip pokosio hor, ali je entuzijazam i polet mladih pevača ipak pobedio, te sada svi pevači osećaju ukus pobede volje nad udobnošću.

Koje su vaše obaveze inače i kako hor funkcioniše kada niste na takmičenjima?

Dečiji hor Branko je u punom smislu reči zajednica. Motivacija dece da sate i sate provode timski na probama ne proističe samo iz želje za pevačkom edukacijom, već i u osećaju pripadnosti jednoj širokoj porodici u kojoj se deli dobro i loše, ali i još dublje od toga - u pripadnosti zajednici koja daje odgovore na osnovna životna pitanja. Mladim ljudima je itekako vazno da dobiju odgovore na ta pitanja iako smo vrlo često skloni tome da to podcenimo.

I za kraj, planirate li neki novi pehar za svoju kolekciju u skorije vreme?

Pehari su priznanja koja se stiču samo nakon napornog rada i imaju svoj smisao tada. Nama kao zajednici koja je sebe neraskidivo vezala za svoju veru društvena priznanja ne bi smela previše da znače, već samo onoliko koliko nas čine boljim osobama.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti