Noći pred Noć muzeja

Za tri nedelje ćemo biti posetioci ovogodišnje Noći muzeja. Kada uđemo u bilo koju instituciju u kojoj će biti izložba, sve će biti skladno uređeno i novine će pisati o uspešno organizovanoj manifestaciji i velikoj posećenosti. Biće puna iznenađenja – već sada novine najavljuju nešto drugačije što nas očekuje.

Hajde da se malo bliže osvrnemo na ono što je sada aktuelno povodom Noći muzeja, pre nego što počne događaj. Možda ćemo na taj način malo bliže pristupiti izložbama i biti u toku sa samom organizacijom, što nas još više čini delom Noći muzeja, što, ove godine i jeste poenta. U ovom članku ćemo pažnju posvetiti organizaciji koju priprema katedra za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ukoliko vas zanima...
Naučna otkrića! Od najranijih, atomističkih pretpostavki, preko različitih kosmoloških teorija, inercije i teorije evolucije, pa sve do otkrića današnjeg računara. Ono što će, verujem, biti primamljivo ove godine svakako je to što će muzej poprimiti jednu novu dimenziju. Na pomen reči „muzej“ asocijacija neće biti slike i eksponati koje pasivno posmatramo. Ovaj put će muzej iziskivati od svojih posetilaca da aktivno učestvuju, upoređuju naučne teorije, da se zapitaju o njihovoj ispravnosti i da dolaze do niza zanimljivih zaključaka. Svi smo, na primer, upoznati sa istorijskim pretpostavkama da je Zemlja statična. Sada nam to zvuči krajnje naivno zato što imamo dokaze koji potvrđuju suprotno. Međutim, ne zaboravimo da su i tada postojali dokazi, a ti dokazi su išli u prilog toga da je Zemlja statična. Odaću vam jedan od mnogih – ako se Zemlja kreće, zašto nam onda ne izmakne ispod nogu kada skočimo? Prilično validan dokaz i dugo je bio na snazi. Hvala Dekartu koji je predstavio (ono što danas znamo kao) inerciono kretanje i koje nam je olakšalo objašnjenje na ovo protivargumentovsko pitanje. Isto je tako moguće da i za neko buduće vreme dođe do revolucionarnog napretka u današnjoj nauci. Iz tog razloga, ove godine je akcenat na tome da posetioci uvide da neka naučna otkrića, koja su odbačena, takođe imaju dobre naučne metode, dobre argumente, validne dokaze isto kao i važeća naučna otkrića, pa da se zapitaju zašto je neko naučno otkriće bolje da bi i dalje bilo na snazi. Možda ćete doći i do nekih skeptičkih rešenja, ali ni to nije tako loše, dokle god do nekakvih barem dolazite. U svakom slučaju, osim što ćete videti zanimljivo prikazanu izložbu, dobro ćete se zabaviti.

Koje uloge ove godine organizatori igraju?
Osim kreativnosti, organizatori su ove godine i oni koji se stavljaju na mesto posetilaca, da bi uočili kako bi oni doživeli izložbu, šta bi od nje očekivali i na koji način bi želeli da učestvuju, ali su istovremeno i na mestu onog ko posetiocima ispunjava potrebe i daje odgovore na pitanja koja im se mogu javiti u toku razgledanja. Ovo se čini kao dupli posao, jer osim što je potrebno da se pozabave samom izložbom, takođe razmišljaju unapred o nečemu prilično raznovrsnom i nepredvidivom, a to su reakcije posetilaca. Da bi se ostvario cilj da se posetioci aktivno uključe u naučna pitanja i da ih kritički promisle, potrebno je, na neki način, u sebi imati svakog ko će na izložbu doći. Kada to postignu, umesto olakšanja što su prošli najteži deo, čeka ih logistički deo pripreme. Ovo sve je samo mali deo onoga u čemu ćemo mi nekoliko minuta učestvovati i retko kad pomisliti šta je sve dovelo do onoga što je pred nama.

Za organizatore nije ostalo još mnogo vremena za pripreme, ali ako ste vi s druge strane Noći muzeja, ostalo je sasvim dovoljno vremena da vas obuzme euforija za učešćem u kvalitetnom informisanju i analiziranju naučnih otkrića. Ne znam za vas, ali ja sam sebi već rezervisala nešto sasvim drugačije 18. maja!