Autor: Marija Mitrovanov
За три недеље ћемо бити посетиоци овогодишње Ноћи музеја. Када уђемо у било коју институцију у којој ће бити изложба, све ће бити складно уређено и новине ће писати о успешно организованој манифестацији и великој посећености. Биће пуна изненађења – већ сада новине најављују нешто другачије што нас очекује.
Хајде да се мало ближе осврнемо на оно што је сада актуелно поводом Ноћи музеја, пре него што почне догађај. Можда ћемо на тај начин мало ближе приступити изложбама и бити у току са самом организацијом, што нас још више чини делом Ноћи музеја, што, ове године и јесте поента. У овом чланку ћемо пажњу посветити организацији коју припрема катедра за филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Уколико вас занима...
Научна открића! Од најранијих, атомистичких претпоставки, преко различитих космолошких теорија, инерције и теорије еволуције, па све до открића данашњег рачунара. Оно што ће, верујем, бити примамљиво ове године свакако је то што ће музеј попримити једну нову димензију. На помен речи „музеј“ асоцијација неће бити слике и експонати које пасивно посматрамо. Овај пут ће музеј изискивати од својих посетилаца да активно учествују, упоређују научне теорије, да се запитају о њиховој исправности и да долазе до низа занимљивих закључака. Сви смо, на пример, упознати са историјским претпоставкама да је Земља статична. Сада нам то звучи крајње наивно зато што имамо доказе који потврђују супротно. Међутим, не заборавимо да су и тада постојали докази, а ти докази су ишли у прилог тога да је Земља статична. Одаћу вам један од многих – ако се Земља креће, зашто нам онда не измакне испод ногу када скочимо? Прилично валидан доказ и дуго је био на снази. Хвала Декарту који је представио (оно што данас знамо као) инерционо кретање и које нам је олакшало објашњење на ово противаргументовско питање. Исто је тако могуће да и за неко будуће време дође до револуционарног напретка у данашњој науци. Из тог разлога, ове године је акценат на томе да посетиоци увиде да нека научна открића, која су одбачена, такође имају добре научне методе, добре аргументе, валидне доказе исто као и важећа научна открића, па да се запитају зашто је неко научно откриће боље да би и даље било на снази. Можда ћете доћи и до неких скептичких решења, али ни то није тако лоше, докле год до некаквих барем долазите. У сваком случају, осим што ћете видети занимљиво приказану изложбу, добро ћете се забавити.
Које улоге ове године организатори играју?
Осим креативности, организатори су ове године и они који се стављају на место посетилаца, да би уочили како би они доживели изложбу, шта би од ње очекивали и на који начин би желели да учествују, али су истовремено и на месту оног ко посетиоцима испуњава потребе и даје одговоре на питања која им се могу јавити у току разгледања. Ово се чини као дупли посао, јер осим што је потребно да се позабаве самом изложбом, такође размишљају унапред о нечему прилично разноврсном и непредвидивом, а то су реакције посетилаца. Да би се остварио циљ да се посетиоци активно укључе у научна питања и да их критички промисле, потребно је, на неки начин, у себи имати сваког ко ће на изложбу доћи. Када то постигну, уместо олакшања што су прошли најтежи део, чека их логистички део припреме. Ово све је само мали део онога у чему ћемо ми неколико минута учествовати и ретко кад помислити шта је све довело до онога што је пред нама.
За организаторе није остало још много времена за припреме, али ако сте ви с друге стране Ноћи музеја, остало је сасвим довољно времена да вас обузме еуфорија за учешћем у квалитетном информисању и анализирању научних открића. Не знам за вас, али ја сам себи већ резервисала нешто сасвим другачије 18. маја!
