Зашто баш 8. март? Ко је установио тај празник? Каква су била права жена пре индустријске револуције? Знате ли да је руски цар абдицирао након једног штрајка жена 1917.? Можете ли да замислите да жене немају право на трудничко боловање или право гласа?
Autor: Нађа Молнар
ФОТО: Museumflondonprints
Осми март нису само цвеће и усиљени осмеси њихових јачих половина који их пружају уз једно безвезно „Срећан Осми март!“. Прво смо мајкама поклањали цртеже, саставе, цвеће, од малена су нас учили да поштујемо овај дан, али никада нисмо добили право објашњење: зашто.
Све је почело 8. марта 1857. када су раднице једне фабрике текстила у Њујорку протествовале због лоших радних услова, као и ниских плата. Демонстрације су угашене, али жене нису одустајале, те су основале синдикат након два месеца. Отпор је постајао све јачи. Била је потребна педесет једна година да би се одржао најмасовнији протест у којем је учествовало 15 000 жена које су тражиле боље услове за рад, који је подразумевао краће радно време, боље плате и право гласа. Њихов слоган је био „Хлеб и руже“. Симболика хлеба је била економска сигурност, а руже су представљале квалитетан живот. Додуше, будимо искрени, борба жена за једнакост међу половима траје и дан данас. Размислимо. Према статистици, жене имају дуже радно време од мушкараца, а тај рад често није плаћен и није цењен. У само 20% приватних регистрованих предузећа у Србији жена је власник, а пензија је мања за 22%. О проценту жена над којима је вршено физичко, психичко и/или сексуално насиље нећемо овај пут.
Обичне жене су стварале историју и сваки Осми март је разлог више да се присетимо храбрих ратница. Почевши од Емелин Панкхерст, британске суфражеткиње која је због својих борби за права жена била чак осам пута у затвору, Кларе Цеткин која је подсетила свет на њујоршке раднице из 1857., прве дипломате женског пола, Александре Колонтај, која је Лењина убедила да 8. март постане Међународни дан жена, до свих оних жена чије ни име не знамо, које нису поклекнуле пред системом и које су устале и бориле се. Оне су изашле на улице и рекле да је доста.
У Србији је овај празник први пут обележен 1914. и углавном се поклања цвеће. На северној хемисфери се слави као први дан пролећа, у Италији, Албанији и Русији се поклањају мимозе, као заштитни знак овог празника, и незаобилазна чоколада, у Пољској се организује марш, а у Португалу и Румунији жене организују забаве. Већина жена осећа дозу гађења према овом празнику, можда због пластичности, извесности свега, можда, јер га мушкарци делимично доживљавају као свој дан. Ипак, требало би да Осми март посматрамо из другог угла, као подсетник на све оне знане и незнане хероине, на све жене које су се свим срцем бориле, како за себе, тако и за друге. Жене би требало да уживају у спознаји свог значаја, свог пола, своје женствености.
Новобечејци ће се ове године потрудити да дамама приближе Празник на мало другачији начин. Наиме, активисти Канцеларије за младе ће направити плакате са сликама и кратким биографијама жена које су кроз историју мењале свет и ставити их на видна места у граду. Циљ ове акције је да лепшим половинама (или је половина, ипак, престрога реч) пробудимо понос и самим сећањем на јунакиње, које су учиниле да женски род буде овакав какав је данас, одамо почаст. Заслужиле су.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb1.jpg)
