Novi Bečej: Veče sa Albaharijem

Autor: Đурица Милићев

Veče je organizovano pod pokroviteljstvom novobečejske Narodne biblioteke, Doma kulture i same Opštine Novog Bečeja. Svrha večeri je bilo podizanje kulturnog života u Novom Bečeju, promocija pesničenja i promocija nedavno izdatih knjiga Davida Albaharija. U nešto ranijim časovima, istog dana, u sali O.Š. "Miloje Čiplić", održano je pesničenje (pečatno-literarni-koncert) pod nazivom "Pisac je pečat" . Na pesničenju, uz Davida Albaharija, pečatnu saradnicu Ljiljanu Ilić i beogradsku grupu "Škart", učestvovali su i mladi iz opštine Novog Bečeja, uz muziku, pesmu i knjigu. Sa početkom od 20 časova održano je književno veče, a ono je proteklo...

David Albahari, srpski pisac jevrejskog porekla, rođen je 1949. godine u Peći. Majstor u pisanju kratkih priča, svoju prvu zbirku izdaje 1973. godine, pod nazivom "Porodično vreme" koja dobija dobru kritiku od strane kritičara Bogdana Petrovića , a Albahari epitet "daroviti, mladi pisac... od neprocenjive vrednosti" . 1982. godine izdaje knjigu "Opis smrti" za koju dobija nagradu "Ivo Andrić", takođe, dobitnik je NIN-ove nagrade za roman "Mamac" 1996. godine, i nagrade "Zlatni suncokret" za knjigu "Svake noći u drugom gradu" 2008. godine, a njegova dela prevedena su na 18 jezik. Od 1994. građanin je Kalagarija, gradića u Kanadi, gde je kako i sam kaže, pronašao mir i harmoniju koju je želeo da priušti svojoj sebi i porodici. Poslednjih godina živi na relaciji Srbija - Kanada.

Početak večeri, obeležila je uvodna reč pisca o svojim književnim počecima, i o svom nekadašnjem životu u Jugoslaviji. Bilo je reči i o njegovom odlasku u Kanadu, koji kako sam tvrdi "nije bio iz političkih razloga", nasuprot tvrdnjama mnogih, već iz očajanja zbog dešavanja na prostorima tadašnje SRJ i navodi: " Jedini razlog je bila želja, potreba i odgovornost da svojoj deci obezbedim odrastanje na mirnijem mestu". Daleko od svoje domovine, koja je tada bili u čeljustima rata, osetio je potpunu slobodu da stvara, ali ujedno i ograničenje jer "gde god sam hteo da krenem, svugde mi je bilo daleko". Sama promena, i novo okruženje naveli su ga da jasnije vidi neke stvari.

Današnju političku situaciju u Srbiji nije komentarisao, a na pitanje može li se u Srbiji stvarati, a pritom se ne baviti politikom, odgovorio je: " Evo ja sam primer da može". Ovaj odgovor dočekan je gromoglasnim aplauzom , kao i odgovor na pitanje kako doživljavate svoje nagrade? - " Nagrada je nešto lepo i nešto strašno", objašnjavajući pritom da nagrada , iako je zaslužena, sa sobom donosi veliku odgovornost - "Od vas se, nakon nagrade, očekuje samo da budete bolji."

Kao veliki obožavalac američke književnosti, kome su uzori Tomas Pinčon, Džon Apdajk, Robert Kuver i drugi, navodi da je doživeo veliko razočaranje, kada je na fakultetu, na kom je predavao, a koji je iznedrio mnogo mladih američkih pisaca, od kojih su neki dostigli svetsku slavu, saznao da neki od njih, nikada nisu čuli za malopre pomenute pisce, a koji predstavljaju osnovu američke književnosti. Međutim, veoma se prijatno iznenadio kada je otkrio da su neka dela ovih pisaca čitanija u Srbiji nego u Americi.

Vreme je letelo u društvu ovog harizmatičnog čoveka, bogatog znanjem i velikim uspehom iza sebe, a istovremene izuzetno skromnog i realnog. "Kako doživljavate sebe?", nakona kratke pauze sledio je odgovor: "Doživljavam sebe kao pohlepnog čitaoca." Albahari kaže da najviše treba verovati u sebe i voditi se nekim svojim unutrašnjim osećanjima, samo tada moćemo ostvariti svoje ciljeve .

Na pitanje jednog od članova publike, kako provodi svoj radni dan, odgovorio je: "Kada sam u Srbiji ustajem u pet časova ujutru, popijem kafu, pročitam novine. Nakon toga, kum me obavezno pozove kod sebe na kafu, pa i kod njega popijem kafu. Posle toga, uvek mi dođe neko od prijatelja pa i sa njima popijem kafu. Tu već počinje da pada veče, a ja do tada nisam ništa uradio. Onda rano legnem kako bih mogao da ustanem ujutru u pet sati, ali od silne kafe ne mogu da zaspim, pa ostanem budan duže nego što bih trebao. Što se tiče Kanade, tamo ustajem malo kasnije, oko sedam časova. Nakon toga, imam celo prepodne, i deo popodneva, za sebe, jer su žena i deca u tom vremenskom periodu na poslu. Tada radim, pišem, i imam dovoljno vremena da se posvetim poslu. Zbog toga, svaka dva meseca vraćam se u Kanadu, kako bih eventualno nešto i napisao, jer u Srbiji od silne kafe ne stižem ništa da radim."

Ovom prilikom promovisane su i nedavno izdate knjige "Propuštena prilika" , za koju kaže da je nešto najbolje što je do sada napisao , zatim "Male priče" i antologija "Starost" . Iz zbirke "Propuštena prilika", pisac je pročiato kratku priču " Đubre je bolje", koja za poruku ima da "ljubav nija samo slepa, već je i gluva, i ima zapušen nos" i da "najveće đubre, sami pravimo". A u skladu sa krajem večeri, pročitana je priča "Uverljiv kraj" iz tematske ontologije "Starost", koju je izdao u saradnji sa piscem Srđanom V. Tešićem, a koja nam poručuje "svaka starost je knjiga" .

***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 do 35 godina.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti