Нови Раскољников

Autor: Слободанка Берић

ФОТО: carpatys.com

Недавно сам гледала руски филм „Злочин и казна“ по истоименом роману Фјодора Достојевског. У првој сцени главни лик покушава да побегне полицајцима, трчи до краја улице, али угледавши испред себе већ двојицу у униформама, застаје, окреће се и бежи назад. Међутим, и на другој страни чекаће га исто - тачније од савести се нема куд побећи.

Главна дилема Родиона Романовича Раскољникова јесте да ли је дозвољено убити или не. Цео роман јесте његово премишљање и морална дилема, двоумљење између добра и зла, између светла и мрака. Пред читаоцем је Петровград виђен очима бившег студента који без пребијене паре живи у малој собици налик на мртвачки сандук.

Почетком јула, за време необичне врућине , у њему је већ проклијала идеја да убије бабу са секиром - монструозна фантазија да је покраде и тако се реши свог безнадежног положаја. Мука Раскољникова је налик оној Хамлетовој: убити или не? Али за разлику од Шекспировог трагичног јунака који оклева да последње сцене, Раскољников у полулудилу и готово противно сопственим очекивањима и вољи убија - да би се коначно суочио са самим собом и истином о себи. Пред нама је један крајње филозовски циљ: Родион је написао раније један чланак о томе да је људима који су супериорни, сам се тако осећао - јесте дозвољено да у екстремној ситуацији убију да би се касније искупили хиљадама добрих дела која ће учинити захваљујући том једном злу. Дакле зло зарад вишег добра. Али то је варка.

Убица је увек само убица и ништа више од тога - без обзира на мотиве његовог чина, схватиће то на крају и сам Раскољников.
Никакво добро дело не може бити изговор или покриће за једно зло.

„Моје срце је зло“, каже Раскољников проститутки Соњи, признавши јој свој терет. У светлости и мраку властитог пакла, Ракољников проналази пут захваљујући сусрету са другим пораженим људским бићем – Соњом Мармеладовом, девојком од 18 година, која продаје своје тело да би исхранила очеву децу. Родион се заљубљује у Соњу још пре него што је упознаје, тачније не заљубљује се у њу стварну већ у њену жртву која је у потпуном контрасту са његовом личном неспособношћу да трпи, мучи се и прихвати реално стање ствари, а то је да велики људи пролазе горе од малих – то јесте да сви пролазе исто, нема повлашћених, то што је он мислио да је посебан не значи ништа. Иста је ваш као и она ливарка коју је убио секиром и покрао. Човек је бедан, и то не може да се промени.

Соња је оличење доброте јер она остаје до краја чиста. Она чита Библију, безрезервно воли оне који је понижавају – она је дословно испоштовала Христово учење, оцу пијанцу је дала последњи копејак, продала се за маћеху која ју је тукла. Соња Мармеладова је све оно што Раскољников није – он је себичан, поносан, сујетан и пун мржње. Ипак, налазе се на истом путу. Она је тај други пол који је њему потребан- јер и кад јој призна свој страшни злочин само да би себи олакшао - она остаје уз њега.

И Соња и Родион су уништили своје животе. Она због других и због хришћанских убеђења. Он због себе самог и сопствених погрешних убеђења. Соња је идеализација добра које не постоји, а које је преко потребно да би човек- злочинац опстао, да би му било опроштено и да би добио шансу за нови живот.

У јуну је била премијера позоришне представе „Злочин и казна“ у ЈДП-у, у режији Ане Томовић, са Николом Ракочевићем у улози Раскољникова на сцени Театра “Бојан Ступица“. Представа почиње после злочина и окончава се признањем без приказа казне.
Публика је српске глумце за изведбу руског класика наградила громогласним аплаузом, а од јесени следи наставак позоришног живота „Злочина и казне“.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti