Autor: Milica Savić
FOTO: Kurir
Pseudo događaji su iscenirani, svrsishodno kreirani događaji koji imaju medijsku atraktivnost radi obezbeđenja publiciteta. Najčešće su konferencije za novinare. U ovu kategoriju pseudo događaja spadaju svi događaji čiji sadržaj ima neku vest u sebi (npr. sponzorstva).
Zašto konferencije mogu biti problem za novinare?
Ovakva dešavanja su brižljivo isplanirana, cilj im je da kažu sve, a da ne kažu ništa, a opet da navedu novinare da pišu o tome. Pitanja se retko ili nikada ne postavljaju, a novinari se lepo ugoste (popiju sok i dobiju neki artikal). Organizatori na taj način koriste medije u svoje svrhe radi privlačenja ciljne grupe.
Vest i izveštaj su faktografski žanrovi. Vest je, pak, najčistiji novinarski žanr. Sa dodatnim informacijama, možemo je definisati kao proširenu vest. Ukoliko auditorijum želimo da informišemo detaljno o nekom događaju ili pojavi, pišemo izveštaje. Nakon vesti ili proširene vesti, oni imaju najviše informacija.
Izveštaj mora da sadrži vest koja će biti na početku u obliku lida. Pretpostavićemo da je novinar dosetljiv, pa da će citirati ili parafrazirati učesnike, ukoliko su rekli nešto što je toliko bitno da predstavlja javni interes.
Novinar može da koristi i indirektno citiranje, odnosno parafraziranje. Bekgraund je poželjan, naravno, ukoliko kroz kontekst ima smisla. Međutim, izveštaj može da se završi i najavom. Na događaju novinar mora da bude od početka do kraja, kako bi izveštaj bio potpun.
Na osnovu rečenog, jedan od lošijih lidova je sledeći:
Jovan Ćirilov, naš poznati književnik, teatrolog i kolumnista, promovisao je sinoć u novosadskoj Gradskoj biblioteci svoju knjigu “Majke poznatih”.
Najbolje bi bilo uvesti priču na neki drugi način, recimo nekim zanimljivim citatom, a onda kroz tekst provući da je Ćirilov promovisao svoju knjigu.
S obzirom na to da postoji više vrsta lidova, tako je i novinaru lakše da se odluči za najpogodniji.
"Kada nova generacija fotografa počne da prati domaću rok scenu, sigurno će naći nešto zanimljivo što bi mogla da pretvori u fotografiju kao ja jednom davno", rekla je autorka Goranka Matić sinoć na svojoj izložbi "Poslednja pobuna u novosadskom Studentskom kulturnom centru (SKC) Fabrika".
Uloga novinara nije da kroz svoj tekst promoviše osobu, njen rad ili neki događaj. Zato je sa konferencija veoma bitno sakupiti sve informacije koje su rečene, uzeti izjave od bitnih aktera i na kraju selektovati, odnosno odvojiti bitno od nebitnog.
Najpogodniji glagoli nakon citiranja ili parafraziranja su reći i izjaviti. Ukoliko koristimo, npr. glagol istaći, dajemo preveliku vrednost onome što je rečeno, a naša uloga je da budemo što neutralniji i da informišemo.
Posebna vrsta izveštaja su saopštenja. Ona nisu nastala unutar redakcije, već su određene grupe poslale svoja saopštenja sa naznakom da se kao takva i prenesu, npr. političke partije. One na ovaj način iznose svoje stavove, a mediji ih tako popularišu.
Ukoliko jedna osoba iznosi svoj stav u javnost u ime kolektiva, to se definiše kao izjava. U oba slučaja je veoma loše za redakciju i novinara da objavljuje takve tekstove.
Zato je veoma bitno da novinar/ka vodi računa prilikom formiranja tekstova u obliku izveštaja.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
Ovaj tekst je nastao kao projektni zadatak u okviru kursa Web novinarstvo .
