Шта запослени у Србији мисле о континуираном образовању?
Да ли сматрају да треба да раде на себи и после стицања дипломе или је то за њих губљење времена?
Да ли стицање додатних знања и после завршених основних студија утиче на побољшање перформанси на послу, и у којој мери?
На који начин континуирано образовање утиче на мотивисаност, ефикасност, комуникативне способности и продуктивност запослених?
Представљамо вам резултате истраживања о значају континуираног професионалног образовања и утицају истог на побољшање перформанси запослених које је, у оквиру дипломског рада на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду, осмислила и урадила Јована Миленковић, и тиме дала значајне одговоре на питања изнад. Погледајте резултате, неки ће вас можда изненадити!
***
Написала Јована Миленковић
Данас, у периоду научно-технолошке револуције и аутоматизације производње нарочито расту улога и значај образовања одраслих. Улагање у образовање одраслих омогућава успешно прилагођавање променама, како у свету рада, тако и у свакодневном животу. Различити су чиниоци који делују на потребу, мотивацију и жељу одраслих да се образују, а један од значајних је окружење у којем раде.
Образовање је једно од најбитних и најсложенијих сегмената менаџмента људским ресурсима. Познато је да су запослени најважнијии ресурс којим располаже једно предузеће. Ова тврдња произилази из повезаности запослених са свим варијаблима које су укључене у функционисање предузећа. У основи запослени представљају покретачку снагу промена у предузећу. Образовање треба да се посматра у контексту развоја као процеса друштвеног, економског, технолошког и културног напретка с једне стране и утицаја образовања на сам развој друштва, с друге стране. У овом раду говорићемо о континуираном професионалном образовању и његовом утицају на запослене тј. побољшању њихове перформансе. Континуирано образовање запослених добија на значају увођењем нових технологија.
Данас оно прати читав професионални живот, јер се нова знања морају готово свакодневно усвајати. Овај вид образовања представља скуп образовних активности обликованих за запослене. У многим земљама овај вид образовања има дугу традицију и непрестано се унапређује.
Успех предузећа зависи од тога колико су способни запослени и колико су лојални менаџменту предузећа. Кадрови су једини креативни елемент са којим располаже предузеће и зато свако предузеће које жели да буде успешно, треба увек да показује интерес за своје људе, да обезбедјује квалитетно образовање запослених, организује систем награђивања, да развија и подстиче креативност својих радника. Све ово јасно указује на потребу за континуираним професионалним образовањем запослених.
Циљеви овог вида образовања су, пре свега, подизање професионалног нивоа кадра, подршка и стимулисање образовних иновација, усвајање нових метода учења, како би се побољшао квалитет рада и побољшале перформансе запослених. Од сваког запосленог се очекује да буде у току са променама у професији, технологији и друштву. Због тога је сасвим разумљиво да запослени настоје да очувају своју професионалну компетентност и да изграде успешну каријеру.
***
Истраживање је обухватило анкетирање 150 запослених испитаника оба пола на њиховим радним местима, а неки од резултата су испод:
• Чак 70% испитаника похађа курсеве а 65% њих учествује у некој врсти самообразовања
• Највећи број респондената (56%) изјављује да им учешће у облицима континуираног професионалног образовања делимично помаже да лакше остваре очекиване исходе, а свега 3% изјављује да им не помаже уопште.
• Чак око 85% запослених сматра да су знања неопходна за обављање посла претежно стекли у току самог процеса рада и похађањем различитих облика континуираног професионалног образовања, а не у току школовања.
• Око 70% респондената знања стечена у току похађања ових програма сматра корисним и применљивим.
• Али, нешто већи број запослених (40%) изјављује да им при решавању проблема на послу највише користи помоћ колега, док 36% изјављује да је то знање стечено учешћем у облицима континуираног професионалног образовања.
• Чак 70% респондената сматра да је кључ успешне комуникације са колегама сама личност.
• За нешто више од 50% запослених новац је значајан мотиватор.
• Више од 70% запослених се осећа компетентнијим за обављањем датог посла након учешћа у облицима професионалног образовања, а чак 85% сматра да им је учешће у овим програмима помогло не само у развоју каријере већ и саме личности.
Сходно нашим очекивањима, главна хипотеза овог истраживања је потврђена: континуирано професионално образовања има позитиван утицај на побољшање перформансе запослених. Ово је најважнији резултат до којег смо дошли јер управо потврђује потребу за орјентацијом ка стварењу квалитетне везе између образовања и перформансе, а не за прављењем дубљег теоријског размимоилажења. Сходно томе указаћемо на неколико кључних резултата који иду у корист потврђивању постављене хипотезе.
Резултати указују на то да запослени у великој већин сматрају да им учешће у различитим образовним програмима помаже да лакше обављају радне задатке, да то чине у предвиђеном временском периоду и да доприноси њиховом осећању компетентности. Најважније, сходно изнетој претпоставци о вези између образовања и перформансе је да учешће у овим програмима доприноси како бољем обављању очекиваних задатака тако и развоју саме личности запослених. Међутим, дошли смо и до резултата који указује на то да запослени још увек верују да се комуникацијске вештине не могу битније усавршити путем учења, они верују да је личност ипак главни кључ добре комуникације са колегама и не изражавају посебну веру у то да се образовањем може успешно интервенисати у овој области. Овај резултат нам скреће пажњу на то да треба радити на обезбеђивању веће и квалитетније понуде образовних програма који ће се бавити развојем комуникационих вештина запослених.
Када се усмеримо ка анализи података добијених везано за став запослених о утицају континуираног професионалног образовања на побољшање њихове перформансе увиђамо да су запослени мишљења да им учешће у различитим образовним програмима у великој мери помаже да остваре бољу радну перформансу. Такође смо запазили да је много већи број запослених који су свесни значаја самообразовања од броја респодената који у њему партиципира. Ово наводи на потребу за детаљнијим истраживањима у циљу спознаје разлога који доводи до ове појаве. Даље је интересантно навести да поред тога што испитаници имају позитиван став о утицају континуираног професионалног образовања на побољшање њихове перформансе ипак су мишљена запослених била подељена по питању орјентације ка решавања практичних проблема на радном месту или пак учешћа у образовним програмима. Као упечатљиве податак требало би навести и то да око 80% запослених сматра да им учешће у овим програмима помаже у очувању “интелектуалне радозналости “, а чак 90% запослених сматра да је један од битних елемената успеха у послу стално праћење промена у датој области.
Што се тиче биолошких и радних карактеристика запослених резултати указују да се пол није показао значајним, но међутим дужина радног стажа представља карактеристику коју обавезно треба имати у виду при проучавању утицаја континуираног професионалног образовања на побољшање перформансе запослених. Највеће су разлике између запослених који имају до годину дана радног стажа и њихових колега са дужим радним стажом. Уочљиво је да привправници због малог радног искуства и несигурности коју осећају при првом сусрету са новим радним искуствима нису склони да препознају значај иновација па и доприноса које професионално континуирано образовање има у том домену. Овај резултат је очекиван јер су запослени у првој години фокусирани на учење основних елемената посла и прилагођавање новој радној атмосфери.
Што се тиче резултата о учешћу запослених у облицима континуираног професионалног образовања добијени су подаци који сведоче да запослени најређе партиципирају у мастер и специјалистичким студијама, док најчешће партиципирају у курсевима и семинарима. Такође је битно истаћи да је онлине образовање у повоју, али још увек нешто мање од једне трећине запослених учествује у овом виду образовања. Самообразовање везано за област посла је у велико мери заступљено, но међутим мишљења смо да би требало подстаћи запослене да још више учествују у овом виду образовања због његове изузетне важности.
Дубљом анализом дошли смо и до још неких интересантних налаза као што је тај да респонденти који сматрају да им учешће у облицима континуираног образовања помаже да остваре очекиване исходе најчешће учествују у семинарима. Они најчешће изјављују и да сматрају веома корисним знања која су стекли похађањем облика континуираног професионалног образовања јер их често примењују у раду. Такође су се и мастер студије издвојиле својим позитивним утицајем на перформансу запослених јер након завршених мастер студија запослени се осећају способнијим да изврше своје радне обавезе на време као и да квалитетније комуницирају са својим колегама, а уједно и више препознају значај учешћа у облицима континуираног професионалног образовања које препознају и као део мотивације. Позитиван утицај такође имају и обуке и конференције као и специјалистичке студије.
***
За сва питања, коментаре и сугестије, контактирајте нас на оффице@исербиа.рс
