„Виминациум… Беше то некад блистав град. Богати храмови, широке улице, луксузне виле, велике терме, амфитеатар… Ту се рачвају путеви ка западу, истоку и југу Царства. Реке су овде широке и пловне. Дунавом бисмо брзо стигли у Панонију, Норикум, Рецију или Дакију. Куд ти поглед сеже свуда воћњаци, њиве, шуме… А беше сјајан тај војни логор! Велики скоро као онај у Кастри Регини или Ветери. Чак се и сада, издалека виде моћне камене куле. А тек каква беше Порта Праеториа! Какви сјајни архитектонски украси! То нигде не видех“!
Autor: Ана Голубовић
Фото: Viminacium
Историјат истраживања
Шири се на 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије. Његова мистериозност окупља, поред археолога, најбоље истраживаче из области електроинжењеринга, математике, геологије, геофизике... Њихов једини циљ је да овај древни град реконструишу и извуку из обрадивих површина, испод којих се тренутно и налази.
За сада су обављена истраживања некропола (гробља) и откривено је 13.500 гробова. Тренутно је познато да остаци Виминацијума, главног града римске провинције Горња Мезија, захвата области села Стари Костолац и Дрмно, који се налазе 3км од Костолца и 100км од Београда. На северној страни ослања се на рукавац Дунава, док је са западне стране ишао до реке Млаве.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с31.постимг.орг/ивлx11ц9н/виминациум2.јпг" />
Фото: <�а хреф="хттп://виминациум.орг.рс"> Виминациум </а>
Верује се да је доласком Римљана на Дунав у првим деценијама И века настао војни логор на Виминацијуму. Откриће келтске некрополе на Виминацијуму доказује да су на овим просторима пре Римљана живели и Келти, тачније келтско племе Скордиска.
Значајна је и чињеница да су се логор, а касније и град налазили на раскрсници путева који су повезивали северни део Балканског полуострва са осталим деловима римске империје и захваљујући томе Виминацијум је поред војног и стратешког положаја, постао важно произвођачко и трговачко седиште.
Према одређеним изворима, доласком Хуна 441. године први пут се помиње да је Виминацијум опустошен и разрушен до темеља, али није сигурно да ли се односило на цео град или само на нека од његових утврђења. Године 584. заузимају га Авари, али и овај догађај не означава његов крај. У средњем веку бугарски историчари сматрају да је Виминацијум био бугарско утврђење и да се звао Браничево, по којем данас цео овај округ и носи име.
Колико је Виминацијум био значајан град у време римске империје сведочи и чињеница да није било римског императора који га није посетио. Међу најзначајнијима су били: Трајан, Хадријан, Диоклецијан, Константин Велики, Хостилијан...
Захваљујући свом положају у овде су изразито били развијени занатство и уметност и ту су трговци из читавог Римског царства размењивали своје производе. Због тога је ту било пуно радионица и управо у њима током ИВ века настала су најзначајнија дела фреско-сликарских гробница касноантичког периода.
Ископавања
Прва ископавања почињу у XИX веку кад су се назирале широке улице Виминацијума које се секу под правим углом, позоришта, тргови, храмови, водовод, купатила, куле и градски бедеми.
Данас, Виминацијум се налази на простору напредовања површинског копа „Дрмно“ и ради се на томе да остане што више нетакнут и сачуван. Радом багера уништени су делови аквадукта што је захтевало његово измештање. Напредовањем копа угрожена је и важна римска базилика из ИВ века, која мора бити измештена и сачувана.
Уметност
О начину зивота становника Виминацијума сазнајемо захваљујући пронађеним занатско-уметничким предметима од стакла, керамике, гвожђа, костију, камена...
Богат репертоар стаклених тоалетних бочица, пре свега балсамарија, сведочи о употреби разноврсних мирисних уља и медикамената, које су Римљани користили. Као ствар луксуза, поред керамичких, нађено је и стаклено стоно посуђе које је красило трпезе у виду пехара, чаша, здела, боца и крчага. Осим једноставних посуда, присутне су и оне специфичне које су рађене не само техником слободног дувања, већ и дувањем у калупе, ливењем и пресовањем.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с31.постимг.орг/тофцлрја3/виминаццциицциум3.јпг" />
Фото: <�а хреф="хттп://виминациум.орг.рс"> Виминациум </а>
Поред стакла, керамикаје представљала једну од најразвијенијих делатности овог града, што потврђује и откривено грнчарско-радионичарски комплекс. Овде настала керамика задовољавала је потребе локалног становништва, али је дистрибуирана и у друге крајеве Римског царства. Углавном се израђивало посуђе, светиљке, теракота, опека и водоводне цеви, подне плочице и остали материјал. Поред посуда за свакоднену употребу, рађене су и оне нетипичних форми које су се највероватније користиле за одређене обреде.
Археолошки парк
Археолошки парк Виминацијум званично је отворен 5.11.2006. године. При његовом комплексу налазе се таверна, сувенирница, а посетиоци могу обићи:
• Северну Главну капију легијског логора
• Римске терме
• Маузолеј у којем је највероватније сахрањен римски император Хостилијан
• Мамут парк
• Домус сциентариум
• Занатски центар са пећима за производњу керамике и опеке
Мамути
Посебну атракцију у оквиру археолошког парка представља посета праисторијском налазишту где је 2009. Године откривен цео скелет женке мамута, који потиче из миоцена од пре пет милиона година. Овај мамут значајан је јер од свих 20-так пронађених мамута у свету он је био најочуванији на лицу места. Процењује се да је мамут женка била стара око 60 година, висине преко 4,5 м, дужине преко 5м и у животном добу тежила је преко 10т.
Само три године касније током рутинског обиласка североисточног обода површинског копа „Дрмно“ на више места уочене су минерализоване кости крупних животиња. Детаљним истраживањем утврђено је да ти остаци припадају мамутина, тачније између три и пет скелета мамута. Знатан део костију уништен је радом багера.
Поред обиласка ових атрактивних дестинација, при археолошком парку Виминацијум, одвијају се разни научни скупови, изложбе, дечји кампови и радионице, концерти светских звезда, масонска окупљања, фестивали...
***
Прочитајте и:
Manjak vitamina D - manjak sna
25 psiholoških podataka da bolje shvatite sebe
U potrazi za identitetom: Herman Hese
***
Овај текст је настао као пројектни задатак у оквиру курса Web novinarstvo .
