Autor: Алекса Јовановић
Савамала је део Београда који је занимљив и значајан са више аспеката: пре свега историјски, као део града који је замишљен да буде центар, затим као девастирано подручје које иако је на води важи за загађен и сиви део града, и наравно са аспекта његове ревитализације која је ових дана у жижи захваљујући Миксер фестивалу који му је дао нове боје.
Несуђени центар града, никада то није постао стицајем историјско-политичких, а и природних околности. Наиме, ради се о некада мочварном терену који је на ниском нивоу у односу на реку Саву, и иако је између два рата исушен насипањем земље и песка, проблем поплави није решен и последње су се догодиле 1984. и 2006. године.
Иницијални урбани развој догодио се захваљујући кнезу Милошу Обреновићу који је најпре са Дунава пристаниште преселио на обалу Саве, а затим ту и сазидао куће и дућане за становништво које се бавило трговином. Касније је кренула изградња првих институција као што су Министарство финансија, Велика касарна и Вазесенска црква, а истим стопама кренуо је и кнез Милан који је подигао Државни савет, односно Народну скупштину на углу тадашњих улица Кнеза Милоша и Краљице Наталије.
Развој железнице, прве железничке станице и првог железничког моста на Сави, биле су значајне промене и саобраћајна инфраструктура свој препород доживљава управо у тачки где је саграђена прва трамвајска пруга која је ишла ка Врачару и Славији. Савамала је била први трговински центар, где су се развили економија и банкарство и где је локално становнисто побољшало свој стандард, и један од тада најелитнијих делова града.
Међутим након Другог светског рата долази до стагнације и пропарања. Као најлогичније објашњење намеће се социјалистичка власт која није била еколошки освешћена нити је улагала у инфраструктуру, и имала је посебну дозу резерве према свему што у себи носи одлике прогреса и конзумеризма и не уклапа се у тоталитарни образац сивила и једноставности – па тако и према некада елитној Савамали.
_thumb2.jpg)
