Од првог дима до последњег уздаха

Нажалост, као и свугде у свету, дрога је заступљена у мом крају. Како спречити дистрибуцију и продају? Како убедити младе да дрога никад није решење вец ствара и продубљује проблем? Особе које су се предозирале или су учесници криминалних радњи због употребе дроге су учестала и навикнута вест. Да ли људи треба да се навикну на то? У Земуну има доста локација где се може набавити дрога и власти нису довољно ангажоване да реше проблем.

Не постоје лаке дроге јер све дроге изазивају зависност и дугорочна употреба доводи до озбиљних медицинских болести. Најпроблематичнији је узраст од 12-18 година,а са напредком будућих генерација опијати ће утицати на све младју децу. Друштво за борбу против наркоманије „Стоп дрогама“ истиче да су најчешћи узроци коришћења дрога од стране младих повезани су са:притиском вршњака или родјака, досадом, избегавањем проблема, жељом за новим искуствима, уклапањем у друштво, тешкоћама у школи, лаким приступом дрогама, експериментисањем, бегом из реалности, животом у породици у којој не постоји или је неквалитетна комуникација, као и животом у породици где се користе дроге. Сто не пробаш мало, да се забавимо, само овај пут? И тако почиње зачаран круг. Пријатељи с којима проводите време, знатно утичу на ваше одлуке, било лоше или добре. У том периоду, млади јос нису оформљена личност, не желе да буду искључени из друштва и пристају на нешто што нису сигурани да желе.

Поред друштва, они који узимају дроге имају неки проблем у животу, недаћу, за коју сматрају да нема решења или излаза и покушавају дрогама да умртве та осећања, али је то привремено јер ће се проблеми увек вратити. Млади који имају могућност да напредују у животу, постану политичари, доктори, научници, то одбацују јер им је дрога центар живота. Неки постају криминалци, краду да би имали новац да купе дрогу и несвесно повредјују своје најближе. Једне осамнеастогодисња наркоманка, која је желела да остане анонимна, поделила је с нама своје причу:

“Некако ми је све постало неважно. Више нисам бирала друштво и први који ми је понудио хероин, рекла сам да хоћу и уфиксала се. Отада је прошло две године, а колико ће још поћи, не знам. Од куће сам отишла пре више од годину дана, у школу не идем, нигде не радим. Службено не радим, али радим. Курвам се, проституишем, како хоћес. Зарадим довољно за прехрану и дрогу, више ми и не треба. Можда престанем, идуће године, можда...“

Човек може да умре од само једног дима дзоинта, ако је у процесу прављења дроге употребљена нека отровна супстанца. Запитајте се да ли је то можда следећи дим, јер да ли стварно можете да верујете дилеру? Што дуже и редовније користите дрогу мање су шансе да престанете са употребом. Већини наркомана је тешко да се сами скину с дрога већ морају у рехабилитационе центре, али да би се рехабилитовали они морају да желе да се промене. Психолог Седин Хабибовић казе да се ипак већина зависника одлучује или због неиздрживог притиска породице или нема избора(притиснути од дилера због дугова, од полиције због крадје). Ако не могу да се обрате пријатељима или родитељима постоје организације за омладину где могу да надју помоћ. Боље да одмах оду на лечење јер оно што следи је затвор, пропадање, све тежа зависност, криминал, сиромашење породице и смрт. Решење увек постоје, дрога није и никад не може бити решење.

Ако имате проблем са наркотицима или знате некога ко има и желите да му помогнете, можете да се обратите центру за одвикавање Др. Воробјев хттп://ввв.лецењезависности.рс, школском психологу или позовите сос линију за первенцију суицида и болести зависности, која је отворена 24 сата и где ће дежурати псхиолог и псхијатар, на број 062 777 911.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti