Од злата гудало

Autor: Марина Радовановић

ФОТО: Blogovnik

И тада, док је свирао или пратио певача, он је постајао рапсод. Био је то један од последњих великих романтика српске музике. Зато Царевчеву уметност треба ценити као и сваку велику уметност, јер она има сва њена битна обележја; дата је човеку од човека са однегованим естетским сензибилитетом, те га чини бољим, племенитијим, узвишенијим и поетичнијим. Штета је што они који су некада снимали звук Царевчеве виолине, нису са више пажње и бриге сачували већи број његових снимака, да би се генерације на њима училе свирању и певању народних песама, у њиховом најчистијем облику – рекао је Душан Плавша о доајену српске музике, Властимиру Павловићу – Царевцу.

Поводом двадесет година фестивала ,,Царевчеви дани“, у среду, 9. октобра 2013. године, обележен је дан рођења Властимира Павловића – Царевца. За организацију догађаја побринуо се Културни центар, у сарадњи са Општином Велико Градиште, Народном библиотеком и Средњом школом. С почетком од 19 часова, присутни су уживали у програму, који је почео пригодним говором директорке Народне библиотеке Велико Градиште, Милене Родић. Затим су о Царевцу говорили они који су га најбоље познавали – прослављени позоришни глумац, Момчило Ђира Животић и Царевчев велики пријатељ из раног детињства, Атанасије Таса Панић, добро познат мештанима овог града. Препричавали су своје најсмешније, најсрећније, нај;удније, најумније тренутке проведене са Властимиром, за кога, кажу, читав живот не би био довољан да се упознају сви његови квалитети. На оно по чему је Царевац остао упамћен, подсетио је ,,Трио Đорђевић“, који је врсном изведбом најпознатијих Царевчевих композиција, оставио публику без текста. У једном тренутку, уз њихову лагану пратњу, Момчило Животић је спонтано извео монолог Миткета из ,,Коштане“, подсетивши се како су се завршавале његове кафанске вечери проведене са Властимиром. На крају су представници млађе генерације, ученици Средње школе, показали да легенда није заборављена, читајући своје литерарне радове о овом великану. Тиме је програм приведен крају, уз општи утисак да је вече протекло савршено.

Овај мајстор, чији су лик и дело прославили село Царевац и ван граница Србије, рођен је 7. октобра 1895., у угледној сељачкој породици. Од малена је био васпитаван да цени праве вредности. Његов отац, Живојин Павловић, желео је да Властимир стекне високо образовање и буде успешан правник. Донекле је успео у томе. Властимир је завршио Правни факултет у Београду, али, његово срце куцало је у ритму префињене народне музике. Властимир Павловић није постао господин... Постао је Цар!

Управо ова реч најверније описује овог дипломираног правника, боема, ,,човека из народа“, виолинског виртоуза. Царевца је народна музика опсела, а он ју је, заузврат, прославио. Свирао је и певао из свег срца. Своју душу оставио је на гудалу, на струнама, на његовим златним струнама. Непревазиђени стваралачки опус то и потврђује: Свилен конац, Магла паднала, Једва чекам да недеља дође, Виногради сузе лију, само су неке од композиција које и дан – данас надахњују свакога ко музику разуме.

10. јануара 1965. године заувек је замукла његова виолина. Свирала је до тада баш свуда – на телевизији, радију, концертним подијумима, кафанама.

- Који крај највише волите? – упитали су га.
- Чубуру! – одговорио је.
- А зашто?
- Зато што ми се чини да никада нисам падао у такав севдах као у малим чађавим кафанама овог краја, где сам дочекивао зору свирајући озареним лицима зидара, димничара, кочијаша... Када умрем, реците: ,,Царевац је одсвирао“. Само то. Не желим никакве говоре и некрологе.

Тако је и било. Оркестар десет виолина за ковчегом, док су се прсти ледили и дрхтали, свирао је тада Цару, последњи пут...
И сада, сваког десетог јануарског дана, јавља се жеља да тада сви цигански оркестри по целу ноћ свирају само ,,Свилен конац“, онај прави, Царевчев...

Легенда живи!

***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti