Одлив мозгова: Сива перспектива

Autor: Sanja Ilić

ФОТО: Politika.rs

Знање – имање

Може се рећи да опстанак и развој једног друштва у великој мери зависе од знања. Данас информација злата вреди. Боље говорећи, ко поседује информације и знање, он постаје утицајан и у њега треба улагати.

Држава издваја значајна средства за образовање кадрова, који, нажалост, кад заврше студије овде, немају могућност да своје знање уновче, него су приморани да га продају у другој земљи.

Оно што би требало да држава уради, то је да много више улаже у образовање и да у потпуности промени стратегију образовања. Такав систем образовања би нудио начин на основу ког могу да се школују одређени кадрови за које постоји тржиште рада. То би значило да Србија треба да школује стручњаке из ИТ сектора, електротехничке и пољопривредне струке.

Србија мора направити такав амбијент који ће уместо масивног „одлива мозгова” омогућити да млади људи, образовани и талентовани, буду мотивисани да остану у земљи.

Одлив мозгова постоји и у унутар Србије. Заправо, из мањих средина студенти одлазе у веће да би се школовали, а након завршетка студија ту и остају, због веће шансе за посао.

Међутим, оно што више брине нашу земљу, то су поражавајући подаци из Завода за статистику, који говоре да наши људи, сваке године све чешће одлазе у иностранство.

Наиме, процењује се да је око 32 хиљаде људи прошле године отишло из наше земље. Највећи број њих је изабрао Немачку. Док у Аустрију сваке године одлази више од 4 хиљаде особа, због чега не чуди да је сваки десети становник Беча, управо, Србин. Словенија је трећа најпожељнија држава за наше суграђане.

Посао и усавршавање су главни разлози због којих Срби напустају своју земљу. Подаци из Завода за статистику кажу да из Србије годишње оде више од 700 високо образованих људи да би се усавршило. Пре четири деценије с дипломом факултета у иностранство је одлазило 2% емиграната. Данас је тај број порастао на 15%.

Највећи број дипломаца одлази са завршеним економским, медицинским, стоматолошким и електротехничким факултетом, а парадокс је да управо за овим стручњацима вапи и наше тржиште рада.

А да ли су наши државници свесни феномена „одлив мозгова“ и шта ће поводом тога учинити, није познато, али јесте познато да нам страни држављанин на то указује. Тачније, амерички амбасадор, Мајкл Кирби (Мицхаел Кирбy), са Копаоник бизнис форума послао је јаку поруку челницима Србије:

„Чини ми се да ви највише извозите младе људе. Треба да нађете начин да их задржите, а да другу робу извозите што више“.

У Србији се успех не прашта

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/хв99y7зтт/Сколовање_иностранство.јпг" />

ФОТО: Politika.rs

Али шта је са оним успешним научницима који желе да се врате у своју земљу, који су се усавршавали на постдипломским студијама у иностранству, али желе да своје знање донесу у своју отаџбину и заувек ту остану? Нажалост, ни мало светла будућност. Њих нико не чека са простретим црвеним тепихом или уз трубаче. Штавише, њих очекује додатни напор да се, пре свега, прилагоде научној средини у својој земљи, где долазе са новостеченим знањем, као и да се на свом пољу покажу и докажу.

Један пример нашег научника који је желео да се врати у своју земљу јесте Слободан Томић, који је након завршетка студије са високим просеком на ФПН-у, стекао звање мастера на Лондонској школи за економију (ЛСЕ), где је уписао и докторске студије. Сада је асистент на ЛСЕ-у.

У међувремену, јавио се на конкурс који је расписао Факултет политичких наука у Београду за избор асистента за ужу научну област – политичка економија и финансије, да би био одбијен, јер је комисија одлучила да изабаре другог и то мање квалификованог кандидата.

„Код нас најгори пролазе најбоље и обратно.То је узело толико маха, да читава нација као да не схвата зашто је важно бити вредан и образован”, указује Андреј Фајгељ, један од повратника, који је докторирао на Универзитету Пол Валери у Монпеље-у, да би након повратка у своју отаџбину дочекан на нож. Данас је, након мукотрпног рада, труда и доказивања председник КЦНС-а.

Сива перспектива

Још неки статистички подаци потврђују само сиву реалност наших „младих нада“ да своје „сунце под небом“ траже изван земље: више од 10 хиљада научника напустило је Србију и вероватно се неће вратити, јер нема чему да се врати.

Бивши ректор Универзитета у Београду, Бранко Ковачевић изнео је пре неколико година тужан податак да је школовање српске научне дијаспоре државу коштало 12,5 милијарди евра.

Одлазак стручњака у иностранство у потази за бољом шансом, ниједна земља није зауставила, али су га многе смањиле улагањем у развој науке. О томе да се Србија чак ни не труди да схвати колико губи и на развојном и на демографском плану, сведочи податак да у науку улаже свега 0,3 % бруто домаћег производа.

А на крају, да није све тако „сиво“ , ево неких занимљивих дефиниција „одлива мозгова“ са Вукајлије:

Модерна верзија данка у крви.

Сеоба младих са завршеним факултетом из Србије у неке економско топлије крајеве.

На први призвук звучи мало морбидно. Али у питању је метафора. Појава одлажења наших генија и научника у иностраство вапећи за бољим животним стандардом и местом где ће више ценити њих и њихов рад. Никоме није било жао малог Тесле или Пупина када су отишли. Да нису то учинили, Тесла би у Госпићу био инкасант за струју, коју би неко други измислио, а Пупин управник поште у Кикинди.

Сања је филозоф, сањар и вечити оптимиста.

ИЗВОР: Telegraf / Vreme / Vesti-online / Slobodna Evropa.

***

Укључи се! Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за студенте где могу да пишу и информишу се о оним темама које сматрају важним. Уколико желиш да и ти пишеш за студентску рубрику, твоје идеје су добродошле! Није потребно претходно искуство, већ само заинтересованост за студентска питања. Да бисте се пријавили кликните OVDE. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу!


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti