Одмор из пакла

Autor: Miloš Belčević

ФОТО: Break

Стигли смо.
На зидовима – згњечени комарци, згњечен паук, две крш слике (једна исечена из новина), у крш рамовима. Кухиња – полупразна, нема ни сунђера за судове, буквално два тањира, по две шољице, виљушке, кашике и два ножа... и решо који функционише по принципу – гурни кабл у струју и обе рингле се укључују. Окретао ти на кец, двојку, четворку или нулу – нема промене. Купатило – буђава завеса која виси између лавабоа са скореним каменцем и веце шоље; врло слаб притисак свуда, а водокотлић не ради и толико је бучан да планирамо да заврћемо вентил како бисмо могли да спавамо. Фиоке – изнутра исписане на енглеском и српском, највише о stealing whore cleaner и о томе како је украла money from my purse, и да се препоручује да нипошто не остављате новац на видном месту. Свуда – несносна врућина. И клима која те мами са зида као спас за који касније сазнаш да кошта додадних 5 евра по дану.
Моја прва реакција Ма добро, није тако страшно... и мање-више свестан напор да будем позитиван... али!

1. Заиста не желим да кукам.
2. Немам разлога да кукам.
3. Проводим се феноменално.

Овај пост је о томе како је одмор из пакла убрзо постао незаборавно, дивно искуство и ког ђавола заправо уживам у свему овоме (сад без икаквог свесног напора да будем позитиван). Јесам ли ја мазохиста?

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/евдуфxyс0/схитхоле.јпг" />

Игром случаја сам имао прилике да се у последњих годину-две напутујем више него у претходних десет. Недавно сам провео mesec dana u Norveškoj, вратио се у Србију, и после мање од десет дана на релацији Београд – Златибор илити пријатељи – породица, запутио сам се на море.
Тако сам завршио овде, на Крфу, смештен у ову shithole како је популарно називају по поменутим фиокама.

Када ми је пријатељ из Норвешке јуче послао поруку Италија је добра. Како је у Грчкој? , у сличном маниру сам му одговорио Кавос је малени град испуњен мноштвом пијаних Енглеза који пију и док чекају у реду за лекарску помоћ. Иначе, на сваких тридесет метара стоји Surgery 24/7.
У том градићу (за који може да се каже да заправо није градић) одвија се читава прича о одмору из пакла који ми је дефинитивно један од најлепших одмора у животу.

Шта се десило?

Пре свега, без обзира где био смештен – у шупи, шатору или подруму – чињеница је да сам на мору, дакле срећнији сам од великог броја људи који немају новац за летовања на мору. Срећнији сам и од великог броја младих (а и старијих) који никада нису били у иностранству.
Да се оградим, не кажем да је у реду да људи изнајмљују све и свашта (неколико њих су заиста смештени у подрумима прекопута, које лик назива апартман или студио). Али, ОК, хајде да не драмим, већ будем захвалан на томе што имам.

Сви ми сваког дана, о свима и свему доносимо суд који је условљен гомилом културолошких образаца и свакаквог пртљага који вучемо са собом, а сви ми, сваког дана и у свему, мислимо да смо баш ми у праву. Хајде да, бар на одмору, а било би добро да то радимо и иначе, пробамо да што чешће сагледавамо ствари из другачијег угла... или, још боље, из другачијих углова.

Тако је, када је касирка усред откуцавања ствари које купујем мртва хладна почела да се на грчком довикује са неким дететом, а онда причала на мобилном, моја прва реакција била: какав туризам, бре, све их треба прво (пре)васпитати.
У међувремену ми је нешто кврцнуло у глави – чекај, на одмору си, не журиш толико, и у крајњој линији, уживај у тренутку, уживај у тој лежерности и опуштености. Ко каже да сви морамо непрестано бити утегнути и ушемљени?

Мислим да је тако све почело... отворио сам се, и почео да уживам, овде и сада, захвалан на сваком новом искуству, јер колико год лудо за моје обрасце и моја мерила било – не мора нужно да буде негативно.

За сваки случај – новац сам сакрио, у реду је бити опрезан. Али зато у свему уживам пуним плућима.
Газда је помогао и поправио водокотлић, згњечене комарце више не гледам, а климу смо платили – шта је ту је. Захвалан сам што имамо новца за то.

Уживам када припита Енглескиња скочи од свог стола хистерично вриштећи и смејући се због осе, а онда примети да смо се окренули и каже нам sorry.

Уживам, уместо да се нервирам, када промотери хватају за руку, запиткују и нуде јефтине оброке, пића, крстарења и сл. Ја се насмешим. Maybe later, but thanks... have a nice day, а и они се тад искулирају.
Уосталом, само раде свој посао, да ли ће ми спасти круна с главе зато што су ме зауставили? Пре неко вече тако дотрчи промотер у drag-у и уместо да преврћем очима што нас дави да пробамо „велики коктел по избору и два шота за само 5 евра“ – ми смо проћаскали, на крају и наручили по тај коктел и два шота, а власница локала, која је тад радила за шанком, нам је на српском рекла хвала. (У Кавосу су иначе свуда малтене само Срби и Енглези, и има много натписа на српском.)

Уживам када прођем кроз гомилу различитих људи на улици, били они пијани или не, били они, на основу мојих мерила кул или не, ок или не, занимљиви или досадни... јер, некако, баш то је живот.
То је живот и на послу, то је живот и на факултету или у школи, то је живот и код куће... не само на одмору. Гомила најразличитијих сапутника/сапатника, зависно од тога како гледамо на ствари.

Зашто не бисмо пристали да повремено променимо свој – најбољи, најисправнији и најнепревазиђенији – угао гледања и прихватили једнако право других на сопствени?
Зашто не бисмо више пажње обраћали на оно што имамо, уместо на оно што немамо? Или бар подједнако.

Не желим да ово испадне нека тешка филозофија, али... just sayin’... капирам да бисмо били много срећнији.

Уосталом – Није срећа оно што нас чини захвалнима, већ захвалност оно што нас чини срећнима, како то каже David Steindl-Rast .

Пуно лепих поздрава са југа, из <�а>схитхоле</а> која ће ми недостајати када се заврши одмор из пакла :)

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti