Одрасли у родитељском крилу

Везаност младих за родитеље, чини се, никад није била већа. Статистика говори да је Србија међу првима у Европи, по броју младих који живе са родитељима. Истраживања агенције Медиум Галуп, показала су да чак 57% младих који имају између 25 и 34 године, живи са родитељима, а у старосној структури од 35 до 44 године, таквих је 32%.

„Зашто се млади у Србији тешко одлучују на самосталан живот?“ - је питање које се непрестано намеће. Разлози су свакако бројни.

Млади се данас све чешће одлучују на стицање високог образовања, што је за похвалу. Оно што није за похвалу, је да студије просечно трају од 5 до чак 8 и више година, у зависности од факултета. Лоша реформа образовања или лоши услови на факултетима или лењост и недовољна посвећеност студената – шта је довело до поражавајућих података?

Други разлог тзв. продуженог детињства је незапосленост и немање материјалних средстава. На први посао чека се месецима, или чак годинама, а за то време, живи се на родитељском новчанику, или чак бакиној и декиној пензији. Један део проблема чине и ставови самих појединаца. Врло често млади не желе посао, који није из њихове струке, а уколико су високо образовани, не желе да раде послове који захтевају ‟само” средњу стручну спрему. Очекивања су им неретко превелика – да посао треба да их чека одмах након школовања, да имају плату која ће испунити све њихове потребе, те да ће се за кратко време обогатити. Када се разочарају у овај нереални сценарио, најчешће падају у апатију, руши им се самопоуздање и самопоштовање.

Оно што такође кочи осамостаљивање младих је размаженост. Навикли смо да је веш чист, ручак скуван и у домаћинству све у најбољем реду, јер су то наши родитељи одрадили уместо нас. Знате ли да укључите машину, скувате ручак, замените сијалицу и платите рачуне? Ако не знате, научите! Мораћете, пре или касније.

Ако желите да уђете у свет самосталних и одраслих, морате променити и приоритете. Забава не сме бити прва на списку приоритета, као кад сте били деца. Ставите на тај списак каријеру, едукацију, заснивање породице, одговорност према себи и другима, па тек онда забаву.

Шта нам то фали да се осамосталимо, новац, храброст, или нешто треће? Све што нам фали, морамо прибавити, полако, корак по корак.