Да ли сте се некада осећали празно, усамљено, невољено иако сте били окружени људима? Да ли сте имали осећај да вам нешто важно недостаје? Љубав према себи други људи нам не могу надоместити.
Autor: Marina Puzić
ФОТО: Dating a sociopath
Стојим испред огледала и посматрам свој лик у њему.
Мој лик у огледалу: „Зашто ме тако дуго посматраш”?
Ја: „Збуњена сам. Питам се ко си ти? Да ли си постала оно што си увек желела да будеш? Да ли си постала јача? Да ли си схватила да си лепа? Да ли си вољена”?
Мој лик у огледалу: „Врати сећања у прошлост. Сети се ко си некада била”.
Ја: „Раније нисам била нико. Мислила сам да сам безвредна. Мислила сам да ме нико не воли и не разуме. Осећала сам неку болну празнину у себи. Често сам у огледалу могла само да видим тужно лице и очи пуне суза. Посматрала сам те и раније, али нисам успела ништа лепо у теби да пронађем. Други су ми говорили да сам ружна, дебела, превише стидљива, слаба, глупа. Ја сам их слушала и веровала им. Они су обликовали ту слику коју сам имала о себи. Желела сам да будем најлепша и најзгоднија. Нисам могла да се задовољим просечношћу. Била сам међу најбољим ученицима у школи, али нисам била задовољна својим успехом. Увек сам од себе очекивала више. Желела сам да добијам само највише оцене, у супротном бих почињала да кривим, па чак и мрзим себе”.
Мој лик у огледалу: „Ти си само човек. Људи нису савршени и не могу увек све да ураде савршено. Одређена доза самокритичности је корисна, јер нас тера да се мењамо набоље, али превише самокритичности нам нарушава самопоуздање и доводи чак и до разних болести. Не очекуј толико од себе. Постави себи неке разумне циљеве. Награди себе комплиментом када успеш у нечему. Сагледај своје врлине и успехе, а не само мане и грешке”.
Ја: „Перфекциониста сам. Увек сам тежила савршенству. Ништа што није савршено за мене није било довољно добро. Можда сам имала превелика очекивања. Очекивала сам превише и од других. Очекивала сам да ме разумеју, а нисам им ни рекла како сам се осећала. Зато сам мислила да ме не воле. За мене је љубав разумевање. Нисам ни саму себе разумела, а очекивала сам разумевање од других. Годинама сам упознавала разне људе и схватила сам да ни они нису савршени. Сви имају своје слабости. Сви некада доживе неуспехе. Помогли су ми да схватим да не морам ни ја да будем савршена да бих била вољена и цењена”.
Мој лик у огледалу: „Дакле, више не сматраш да си ружна, дебела, превише стидљива, слаба и глупа”?
Ја: „Не сматрам. То што други мисле о мени нисам ја. Не дозвољавам више да ме дотичу туђа мишљења. Научила сам да прихватим комплименте, а увреде ме не дотичу као раније. Свака увреда коју ми други нанесу, говори о њима, не о мени. Ојачала сам. Више нисам тако осетљива. Не сламам се више пред најмањим ударцем живота. Сваки пут сам се дизала са дна све јача и јача. Сада знам да је у мени увек постојала снага, само нисам умела да је препознам. Постала сам и комуникативнија. Памети ми никада није недостајало, али сам можда очекивала генијалност. Ни моје лице ни моје тело нису ружни. Прихватила сам свој изглед у потпуности. Сматрам да је права лепота, заправо, лепота душе. Само незрели суде о човеку на основу спољашњости”.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с12.постимг.орг/аутгп6ц6л/филес.јпг" />
ФОТО: E novine
Мој лик у огледалу: „Желиш ли нешто да промениш код себе”?
Ја: „Желим још да учим о животу. Мислим да имам још доста животних лекција да савладам. Задовољна сам собом, али не желим да престанем да радим на себи. Желим да сутра будем бољи човек него што сам данас. Желим да остварим своје циљеве. Желим да будем срећна”.
Мој лик у огледалу: „Полако спознајеш себе. Полако схваташ колико вредиш. Одрасташ. Свесна си и да је живот школа која треба да се учи целог живота. Насмеј се сада. Ти си лепа. Дан је леп. Живот је леп”.
Ја: „Гледам се и не препознајем себе. Више не видим толико туге у својим очима. На мом лицу је коначно осмех, искрен осмех”.
Мој лик у огледалу: „Да ли си добила одговоре на питања? Да ли се и даље осећаш невољено”?
Ја: „Добила сам одговоре који сам тражила. Разговор са тобом ми је помогао да схватим да је пут од мржње до љубави према себи био тежак, али да ипак није немогуће прећи га. Више не осећам празнину. Недостајала ми је љубав најважнија од свих, љубав коју сам тражила у другим људима не знајући да могу да је нађем у себи. Коначно могу да те погледам и кажем ти те две речи: Волим те…”
Марина је заљубљеник у психологију.
Прочитајте и:
Zašto su umetnici siromašni?
JERUSALIM - Priča za pamćenje, 2. deo
Sa Pračetovim likovima na moru 1. deo
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / Тематски колумниста". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 18 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
