Tweet
Bila je najmlađa ćerka srpskog kneza Lazara i kneginje Milice. Za dobrobit Srbije i srpskog naroda odvedena je u harem sultana Bajazita.

Autor: Aleksandra Savić

FOTO: Zabavište

Olivera Hrebeljanović Lazarević je bila najmlađa kći kneza Lazara. Rodila se oko 1373. godine u Kruševcu. Kao najmlađe dete bila je miljenica svojih roditelja, ali i braće i sestara.

U svom domu, kao i druga kneževa deca, dobila je dobro obrazovanje. Učila je pisanje, čitanje, matematiku, teologiju, filozofiju i pevanje. Tečno je govorila latinski i grčki, a imala je i veoma solidno znanje o diplomatiji.

Olivera je imala bezbrižno detinjstvo. Njeni roditelji su bili izuzetno posvećeni deci i u sve njih su usadili nesebičnu ljubav, podršku i poštovanje koje su gajili jedni prema drugima. Godine 1389. došlo je do Kosovske bitke. Ovaj događaj je promenio život ljudi u Srbiji i pamti se kao najznačajniji događaj u srpskoj istoriji. Tog dana se život jedne devojčice, tuđom voljom i odlukom, potpuno promenio. Olivera je izgubila oca, nakon što ga je ubio Bajazit. Nešto kasnije odlučeno je da se žrtvuje zarad mira u Srbiji i dobrobiti srpskog naroda tako što će biti poslata u harem sultana Bajazita, očevog ubice.

Oliverin odlazak u harem

Olivera, devojčica od nekih petnaest ili šesnaest godina, u pratnji svoje braće, krenula je put Drenopolja, u sultanov harem.

Prema legendi narod joj je čitav put posuo laticama ruža, a ona ga zalivala suzama.


FOTO: czipm.org

Od princeze do kadune

U haremu, među velikim brojem žena, Olivera se izdvajala svojom nesvakidašnjom lepotom, otmenošću, vaspitanjem i obrazovanjem. Izborila se za svoje mesto i zadobila sultanovu naklonost i ljubav. Postala je njegova zakonita supruga.

O braku Olivere i Bajazita postoji malo pisanih izvora, ali ono što je poznato jeste da je ona imala veliku naklonost sultana, verovao joj je i slušao njene savete koji su se odnosili na vladavinu. Svoj položaj je Olivera koristila kako bi pomagala bratu koji je u to vreme postao vladar u Srbiji. Ona je izgradila prijateljski odnos između svog muža i brata te je sam sultan uvek bio spreman da pomogne mladom despotu. Sve to je rezultiralo izuzetno povoljnim političim položajem Srbije. Neki istoričari smatraju da je upravo Olivera Lazarević imala ključnu ulogu u održanju srpske države u najtežim vremenima.

Dvanaest godina je provela u haremu i sve vreme je ostala verna pravoslavlju, a na dvoru je imala svog ličnog sveštenika.

Njena snalažljivost i Bajazitova opčinjenost njom učinili su je sultanijom koja je imala velika prava i moć kao ni jedna žena pre nje. Iako je svoj položaj koristila kako bi pomagala svom narodu, Olivera prema Bajazitu nije bila ravnodušna. Neki izvori tvrde da je ljubav između njih bila velika i da je i ona bila opčinjena njime isto koliko i on njom.

Zatočeništvo, Bajazitova smrt i povratak u Srbiju

Godine 1402. u toku bitke kod Angore, mongolski osvajač Tamerlan zarobio je sultana i ceo harem zajedno sa Oliverom. Po nekim spisima Bajazit je bio smešten u kavezu i okovan zlatnim lancima. Bio je ponižavan na razne načine, a jedan od njih je bio da sultanov harem na čelu sa Oliverom služi pobednike. Žene su morale biti nage do pojasa. Ovakvu sramotu koja je naneta Oliveri Bajazit nije mogao da preboli pa je u zarobljeništvu izvršio samoubistvo.
Olivera je ubrzo puštena i vraćena u Srbiju.

Život u Srbiji i smrt

Po povratku u Srbiju imala je samo dvadesetsedam godina. Živela je na dvoru svoga brata despota Stefana Lazarevića. Bila mu je velika podrška, savetnik i uteha. Negovala ga je dok je bolovao. Posle njegove smrti, Olivera je dosta vremena provodila u Dubrovniku kod sestre, a često je boravila i kod svog sestrića Đurđa Brankovića. Posle Bajazitove smrti se nikada nije udavala i nije imala potomke. Poslednji put se pominje u dubrovačkim dokumentima i u testamentu svoje sestre Jele 1443. godine. Sa sigurnošću se zna da je nadživela svoju braću i sestre. Kao godina Oliverine smrti se uzima 1444. godina. Do danas se ne zna gde je princeza Olivera Hrebeljanović Lazarević sahranjena.


Film o Oliveri


Aleksandra Manasijević kao princeza Olivera u filmu "Put ružama posut"
FOTO: wannabemagazine

S obzirom na to da je njena sudbina nesvakidašnja i da je kao istorijska ličnost veoma inspirativna, o Oliveri Lazarević je snimljen film. Film pod nazivom „Put ružama posut“ snimljen je 2013. godine u režiji Marka Novakovića, dok je autor ovog projeka Fond „Princeza Olivera“. Film prati celokupan životni put najmlađe Lazareve kćeri. U ulozi Olivere se našla glumica Vesna Stanojević. Pored nje u filmu igraju i Tanja Bošković, Dragan Mićanović, Ivan Jevtović i drugi.


Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati

***

Pročitajte i:

Jefimija: Prva srpska pesnikinja
Prokletа Jerinа: Poslednjа srpskа despoticа
Žene srpskih velikana: One su bile inspiracija!

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] Cc [email protected], sa naznakom „Prijava / o ženama“. Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI