Према Институту за онкологију и радиологију Србије, у нашој земљи сваке године од рака оболи око 25.000 особа, а Здравствено-статистички годишњак РС показује да је у 2015. години умрло чак 21.865 особа од тумора. То је био довољан разлог да се екипа Реqуием филмс-а досети да, помоћу филма, прикаже живот тих људи и колико им значи подршка током борбе са опаком болешћу.
Autor: Jovan Đukić
ФОТО: Olovne godine - Facebook
Након премијере филма „Оловне године”, разговарали смо са редитељем филма, Бојаном Стефановићем и глумцима, који су за iSerbia поделили своје утиске о филму.
Шта је Реqуием филмс и чиме се бавите?
Реqуием Филмс је неформална омладинска организација из Вршца, која се волонтерски бави снимањем филмова и музичких спотова.
Да ли је можда песма рок групе ЕКВ, „Оловне године”, била инспирација за истоимени назив вашег филма? Које су сличности између наведене песме и филма?
Када смо почели да радимо на филму, идеја је била да наслов буде вишесмислен и да представља тешке године и црнило у којем ликови покушавају да живе. Када сам се већ определио за наслов, сетио сам се да ЕКВ има истоимену песму, што је одличан спој. „Оловне године” су некада биле термин којим се описивала појачана репресија и смањење слободе изражавања, говора и мишљења. Сад је питање шта се променило у односу на тај период и да ли и даље живимо у „оловним годинама”? И у песми и на филму, описана је околина у којој живимо.
Чија је била идеја за филм и зашто баш та тематика?
Имао сам ту несрећу да ми неколико врло блиских чланова породице умре управо од рака, релативно брзо након што им је болест откривена. Желео сам да испричам ту причу, тако да је филм инспирисан стварним догађајима.
Сведоци смо колико људи у Србији годишње умре од канцера, којом брзином им се животи гасе, као и да је пораст новооболелих после бомбардовања Југославије све већи. Јавна је тајна да су бомбе, осим осиромашеног уранијума имале плутонијум, као и отпад из прераде нуклеарног материјала. То је чист геноцид који смо опростили и о којем ћутимо, а који ће нас пратити наредних неколико милиона година.
По чему се овај филм разликује од осталих у том филмском жанру?
Можда по буџету, јер је снимљен за 0 динара... Можда и по суровој реалности, коју се не труди да улепша ни у једном фрејму. Мада је најбоље да гледаоци сами просуде по чему се разликује, јер ће свакако имати другачији доживљај филма.
Опишите нам атмосферу са снимања и сарадњу са глумцима?
На снимању се трудимо да постигнемо неку врсту породичне атмосфере, врло смо блиски пријатељи и сви све радимо. Доста смо сложни и трудимо се да нема тензије, да нам тих неколико сати прође уз шалу и љубав коју гајимо према филмској уметности. Радимо уз помоћ штапа и канапа, што је врло фрустрирајуће са техничке стране, али се трудимо да све буде максимално професионално и настојимо да уз добру забаву решимо све потешкоће на које наилазимо.
Сарадња са глумцима је била феноменална, од епизодиста до главних улога и мислим да смо имали луду срећу што смо наишли на Ивану Томић и Марка Сенића. Њих двоје носе цео филм и мислим да „Оловне године” никако не би биле то што јесу да није било њих у улогама Милице и Марка.
Која је порука филма младим људима?
Филм је сниман са циљем да се реалност прикаже таква каква јесте, да се стави до знања да постоје људи који живе веома тешке приче, али и да свако од нас може постати један од ликова из тих прича. Можда песма на крају филма шаље најјаснију поруку: „Сигуран сам... Или само мислим да сам сигуран”.
Који су Ваши планови за будућност, индивидуално и као организација Реqуием филмс?
Док „Оловне године” живе фестивалски живот, имамо у плану неколико жанровски различитих и доста интересантних пројеката. Од дечијих и едукативних емисија до акционе серије.
<�имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/тјкпсеххв/1888584_1484535688497065_3747529733827100787_н.јпг" />
ФОТО: Olovne godine - Facebook
Глумачка екипа у саставу: Јован Соколовац, Игор Минић и Марко Сенић, радо је пристала на разговор за портал iSerbia.
Какви су Ваши утисци о филму?
Игор: Филм носи тешку и болну тематику једне сурове реалности у овој земљи. Треба имати стомак за тако нешто кад нам се сервира у овом времену у којем живимо и бити нечовек, па не поделити с филмом барем једну сузу. Ја сам задовољан филмом и мислим да смо учинили све што је у нашој моћи да реализујемо Бојанову замисао и поруку коју је желео да пошаље овим пројектом.
Јован: Ја сам презадовољан. Успели смо да напунимо конгресну салу, што је ван мојих очекивања. Реакција публике много говори о квалитету филма. Људи који су ми прилазили имали су само речи хвале и стварно сам поносан што сам део овог пројекта.
Опишите нам атмосферу са снимања?
Марко: Атмосфера је била одлична. Сви смо се лепо дружили. Поред тога што је филм имао тужну тематику, расположење у екипи је било ведро.
Игор: На снимање „Оловних година” сам упао сасвим случајно, као замена и било ме је тешко наговорити (смех). С обзиром на тематику филма, гледали смо да атмосфера буде и остане позитивна кад се камера угаси.
Колико је била захтевна Ваша улога?
Јован: Свака улога је захтевна на свој начин, тако да не бих могао нешто посебно издвојити што се тиче моје улоге. Милош, лик којег тумачим, представља борца који по сваку цену жели да извуче Милицу из ситуације у којој се налази, ма какав год завршетак био. Није ми било тешко да га одглумим, јер сам и ван филма сличан њему...
Марко: Моја улога није била толико захтевна што се тиче текста, али јесте при исказивању емоција у неким тренуцима. Такође сам имао помоћ целе екипе.
<�имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с28.постимг.орг/q5јyапеод/15085743_1825570824393548_736770512783746983_н.јпг" />
ФОТО: Olovne godine - Facebook
Која је порука филма младим људима?
Игор: Порука је јасна. Погледајте филм. Не може бити јасније. Стварно је. Око нас је, али настој'мо да волимо, будимо јаки и будимо ослонац једни другима без сувишних питања и осуђивања. Јер, тако мора, тако се једино опстаје у овом хаосу.
Јован: Цео филм је једна порука или бар скретање пажње на сурову реалност која нас окружује. Ако ништа друго, било би добро да млади чешће иду на контроле.
Који су Ваши планови за будућност?
Марко: Моји планови нису директно везани за глуму, мада никад не знамо шта ће донети будућност.
Јован: Волео бих да останем у свету глуме, јер ме снимања стварно испуњавају.
Игор: Ближа будућност - вечерас су прженице илити пофезне на тапети, тако да ћу омастити брке. А за даљу будућност - чуће се.
Шта бисте поручили нашим читаоцима?
Јован: Желим само да се захвалим свима који су дошли на премијеру нашег филма, људима који нас подржавају и свима који су помогли да снимимо „Оловне године”.
Марко: Моја порука читаоцима је да вредно раде за своје снове и да никада не одустају, јер ће се то једног дана исплатити.
Игор: Гледамо се!
Фотографије из филма и са премијере можете погледати на следећем linku.
Јован верује да мале промене могу да направе велику разлику.
***
Прочитајте и:
Zašto su dodatno i samoobrazovanje popularni?
Kako se prilagoditi akademskom životu?
Kako da se izdvojite iz mase diplomiranih?
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE.
