У Републици Србији живи око милион младих. Они представљају изузетно значајну категорију становништва и будуће носиоце промена, а такође годинама представљају и једну од највећих маргинализованих група. Активно учешће младих у доношењу одлука од значаја за њихову будућност може веома да утиче на побољшање њиховог положаја у друштву, а то потврђују и искуства многих земаља која су показала да без активизма и учешћа у друштвеном животу млади постају „невидљиви“.
Волонтеризам је основа активизма!
На основу истраживања, већина младих себе види као заинтересоване (70%) и способне (76%) за решавање проблема, што је заиста охрабрујући податак који ствара слику прогресивног слоја друштва, младих људи који раде на побољшању свог положаја у друштву. Међутим, подаци на које наилазимо изучавајући “Националну стратегију за младе” говоре следеће: када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90% испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92%), не припадају црквеним организацијама (88%), ни неким од хобистичких организација (96%), ни културно уметничким друштвима (87%), нити организацијама грађана (90%).(Извор: Национална стратегија за младе „Службени гласник РС“, бр.55/05)
Активизам младих значи друштвени ангажман и политички активизам младих, активно учешће младих у решавању за њих релевантних питања и доношењу одлука у локалним заједницама као и на државном нивоу. Но, можда је најједноставније објашњење да омладински активизам заправо представља глас младих који су окупљени око заједничке идеје зарад неке друштвене промене.
Многи млади сматрају да нико не жели да чује њихово мишљење и уверени су да ће их старији ометати у раду. Ипак, као посебан разлог за неволонтирање млади често наводе да их никада нико није позвао и питао да се укључе у било какву активност.
У Србији постоји велики број омладинских невладиних организација и разних организација за младе, на националном нивоу, али и оних које делују у појединим локалним срединама. На основу података Центра за развој непрофитног сектора 138 организација удружења грађана је навело да је њихово подручје деловања омладина и студенти. Оне развијају бројне програме које пружају могућности за додатно неформално образовање, волонтерске праксе, омладинске размене и путовања, креативне програме за испуњење слободног времена и разне друге.
У односу на понуду могућности за активизам младих која је код нас развијена релативно добро, истраживања нам показују да је број младих у Србији који се могу сматрати друштвено активним веома мали. Да ли млади радије бирају друге начине да проведу слободно време, или пак, потенцијално најпродуктивнији слој друштва уопште није информисан о могућностима које им се нуде на пољу омладинског активизма?
_thumb2.jpg)
