Autor: Katarina Antanasković
FOTO: Tumblr
Eržebet je rođena 1560. godine. Kada joj je bilo 11 godina, verili su je za Franca Nadaždija, moćnog mađarskog vojnika, a 1575. godine se i udala za njega. Kao svadbeni poklon, mlada je dobila zamak Čahtice u današnjoj Slovačkoj, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom. Upravo tu će Eržebet provesti najveći deo svog života i počiniti jezive zločine.
Do 1602. godine, kada joj je muž ubijen, rodila je šestoro dece. O njima su brinule dadilje, jer je grofica vreme provodila ispred ogledala i brinući o svom izgledu. Neki od svedoka su pričali da je bila opsednuta lepotom i željom da zauvek ostane mlada.
Ne zna se tačno kada je Eržebet počela da ubija devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. godine. Takođe, mnogi su verovali da su njeni rođaci i muž znali za ubistva, ali da niko nije želeo da interveniše.
Po legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Krv sa njene glave pala je na grofičine ruke. Kada je oprala ruke, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada se u njoj javila ideja da na taj način može da povrati svoju mladalačku lepotu. Eržebetina zamisao je bila da, ako se bude kupala u krvi lepih i mladih devojaka, ili čak ako bude pila njihovu krv, može postati lepša nego ikad.
FOTO: Wikipedia
Grofica je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv i na kraju ih ubijala. Nakon nekog vremena je shvatila da na njenu kožu nema efekta krv seljačkih devojaka. Želela je kvalitetniju krv, pa je 1609. godine otvorila akademiju u svom zamku. Imućniji roditelji iz svih predela slali su svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima. Eržebet je mučila žrtve užarenim gvožđem, makazama i iglama.
Bile su potrebne decenije da se otkriju Eržebetina strašna dela. Otkrivena je 1610. godine kada je sa zidina dvorca bacila 4 masakrirane žrtve. Vest o tome stigla je i do samog cara. Ispitano je više od 300 svedoka, koji su govorili o nestancima devojaka i kricima koji su dopirali iz grofičinog dvorca. Mnogi su svedočili o sopstvenim rođakama koje su nestajale.
FOTO: Metroglog
Eržebetini saučesnici su pogubljeni, ali nju je plemićko poreklo spaslo smrti. Ipak, pronađen je način kako da bude kažnjena surovo – zazidana je u odaji svog zamka sa malim otvorom kroz koji joj je dopremana hrana. Nakon četiri godine ovakvog zatvora Eržebet Batori, „krvava grofica“, pronađena je mrtva 1614. godine. Lokalni seljani nisu hteli da dozvole njeno sahranjivanje na seoskom groblju. Podaci o mestu njenog groba su različiti.
Jedni izvori navode da je i danas je lokacija njenog groba nepoznata, dok drugi istuču da je sahranjena na crkvenom groblju u Čahticama 25. novembra 1614. godine. Međutim, lokalno stanovništvo se pobunilo zbog toga i njeno telo je preneto u porodičnu grobnicu Batorijevih, u Nađečedu.
Katarina je pozitivna, nasmejana i perfekcionista
Pročitajte i:
Društvene igre u Starom Egiptu
Sećate li se Duška i Dače?
Srpski romanopisac Jakov Ignjatović
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
