Они су иСтупили: Упознајте наше говорнике

Autor: Marija Mitrovanov

ФОТО: слева на десно: Боривоје Матић, Светлана Мојић, Милош Белчевић

Као што смо најавили, ове суботе у 14х у КЗМ Гнездо портал iSerbia почиње са својим новим активностима ван оквира онлајн света. Први корак је едукативно дружење на тему како да се млади што пре професионално активирају.

Циљ нам је да младима скренемо пажњу на чињеницу да то што студирају данас не значи много ако се не ангажују и мимо факултета, те наше прво дружење уживо носи назив "iStupi iz mase diplomiranih". Том приликом, гостоваће троје младих људи који су у томе успели и који ће пренети своја искуства, а њих вам ексклузивно представљамо у овом интервјуу. Боривоје Матић је студент права и оснивач Уније студената Вршац, Милош Белчевић је студент скандинавских језика, СЕО и онлајн маркетинг менаџер и фриленсер, а Светлана Мојић води дизајнерски студио Салт & Ватер и суоснивач је Удружења младих привредника Србије.
Крените од речи до речи и видећете како мотивација расте у вама!

У ком периоду сте донели одлуку да није довољно само то што сте активни на академском плану? Шта вас је подстакло на то да се и додатно активирате и која су вам била очекивања?

Боривоје: Све се то спонтано догађало. Као средњошколац сам са групом пријатеља организовао неформални групу која се бавила решавањем проблема у средњим школама које смо уочили. Тада смо организовали многе мини пројекте, посете одређеним институцијама у Београду и друге акције. Природно се надовезало да након тога, иста екипа настави са деловањем у оквиру студентске организације. Првенствено, нешто што ме је водило ка томе да се активирам је недостатак квалитетних садржаја за провођење слободног времена, али и бројни проблеми који су присутни код младих и студената попут лоше информисаности, пасивности итд. Како тада у Вршцу није постојала нити једна организација тог типа, решили смо да сами оснујемо организацију и назвали смо је Унија студената општине Вршац. Нисмо били оптерећени очекивањима, него смо се трудили да анализирамо шта тачно желимо да урадимо и у томе смо пружали максимум.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с11.постимг.орг/ввотст5хф/11136087_640175212792529_5358412931948418225_о.јпг" />

ФОТО: Унија студената Вршац, Боривоје Матић - други ред, седми слева на десно

Светлана: Најсрецнија сам када радим оно што волим и некако посао је увек налазио мене, те сам била запослена за стално још пре него што сам завршила факутет у року, не зато што ми је требао посао, већ зато што сам била нестрпљива да почнем да радим за стварно оно што ме инспирише. На специјалистичким студијама у Италији већ сам увелико сарађивала са различитим клијентима. Кад сам дошла на два месеца у Нови Сад, већ је било довољно послова и понуда да отворим свој дизајнерски студио Салт & Ватер и сарађујем са другим студијима.

Милош: Мислим да се никада није радило о свесној одлуци, некој јасној стратегији или поптуно осмишљеном плану. Са једне стране сам природно радознао, а са друге, од малена васпитаван тако да су неке ваншколске активности битне. Сваке године брат и ја смо бирали спорт, инструмент или неку додатну активност којом бисмо се бавили. Истина, никада нисам постао професионални каратиста, пливач, играч фолклора, гитариста или ликовни уметник, али сви ти курсеви и тренинзи на које сам још у детињству ишао, научили су ме неким другим вештинама и помогли ми да развијем неке корисне особине попут управљања својим временом, самодисциплине, стратегија учења и слично.

Што се факултета и неког скоријег периода тиче, просто сам желео да урадим нешто више, било да се ради о НВО сектору и људским правима, било да се ради о неформалном образовању, маркетингу и новим комуникацијама или упознавању нових култура. Све што сам радио ми је у много већој мери утицало на професионални живот него што сам икада очекивао, а што је још важније, утицало је на то каква сам ја особа данас.

Који су били професионални кораци који су претходили позицији на којој сте сада, а које бисте истакли као кључне за то што сте веома млади постигли одређени професионални успех?

Боривоје: Трудим се да размишљам о томе шта тачно желим да урадим, а позиције и послове схватам као средство да до тога дођем. Покушао сам да мањак искуства надокнадим жељом за учењем и спремношћу да прихватим ново знање. Бројни семинари на тему предузетништва, лидерства и уопште о проблемима у друштву су ми доста помогли да размишљам у овом смеру. Такође, имао сам прилику и да кроз досадашње школавање сарађујем са неколико заиста сјајних професора и педагога који су ми својим саветима помогли у развоју и реализацији ове и других идеја. Предност Уније студената општине Вршац је што се више нас и пре оснивања познавало и дружило. Успели смо да другарску атмосферу пренесемо и међу нове чланове, а да у исто време реализујемо одређени број пројеката. Из мог угла то представља највећи успех и надам се да ће млађи наставити да то преносе генерацијама које ће долазити.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с16.постимг.орг/ие4уваммт/светлана_мојиц_5.јпг" />
ФОТО: Светлана Мојић

Светлана: Била сам две године запослена на позицији дизајнер ентеријера јахти, затим сам пола године дизајнирала ентеријере за луксузни туристички комплекс апартмана, сада познатог под називом Дуклеy Гарден у Будви. Победом на интернационалном конкурсу за младе дизајнере освојила сам стипендију за престижне специјалистичке студије за дизајн јахти и конструкцију у Венецији. Од почетка 2007. радим и приватно послове ентеријера, те у августу 2011. отварам свој студио. Поред тога, често сам боравила у другим студијима радећи на заједничким пројектима.

Милош: У мом случају је готово невероватно повезано све што сам икада радио, мада никада нисам то очекивао или могао да предвидим. Примера ради, да нисам студирао норвешки језик и био један од бољих студената, не бих добио стипендију, отишао у Норвешку и упознао професора за кога данас фриленсујем.

Упоредо, без високог просека и студија језика не бих могао да се запослим у Majkrosoftu, што ми је многа врата отворило. Да нисам био dopisnik, pa novinar i kolumnista, те на крају уредник и главни уредник портала иСербиа, вероватно никада не бих добио посао у фирми у којој сам до 21. маја радио као СЕО менаџер задужен за норвешко и данско тржиште, јер управо су моји текстови били пресудни за позицију. Да нисам у тој фирми радио, не бих многе ствари научуо, стекао нова искуства и на крају отишао у неке нове изазове.

Мислим да је за младе битно да буду свесни да, највероватније, неће моћи да предвиде сваки корак до кога ће их њихове одлуке водити. Ипак, битно је да бирају оне ствари које им повећавају могућност избора и да остављају различите могућности без обзира на то што можда још увек немају тачан план или конкретне идеје.

На које потешкоће сте на том путу наилазили и како сте их превазилазили?

Боривоје: Потешкоће су свакодневица, поготово у Србији и мислим да смо сви свесни тога. Међутим, сваком од нас дан траје 24 сата, а на нама је како ћемо их искористити. Досадашње исксуство ме је научило да покушам да сагледам позитивну страну сваког проблема. Чак и када то није могуће, увек се вратим на питање „зашто све ово радим?“. Када јасно знате зашто нешто радите, лако је онда извући позитивне ствари из проблема и потешкоћа. Свакако, проблеме на нивоу организације превазилазили смо сви заједно. Велику захвалност дугујем свим драгим особама из Уније који деле визију наше организације, а то је да Вршац постане идеално место за сваког студента. На рад свих чланова сам заиста поносан.

Светлана: Сваки предузетник наилази константно на неке препреке и потешкоце. Поента је да се они схвате као изазови и да се са вером у себе и свој тим ухватите у коштац са истим, јер само тако ћете успети да их превазиђете и успешно решите. Значи, рад, рад и упорност (смех).

Милош: Било је много потешкоћа, и битно је да сви у глави имамо ону познату слику кривудавог пута ка успеху коју, заправо, стално заборављамо. Мислим да је битно веровати у себе, своје идеје и циљеве и настављати даље. То што нешто није пошло онако како смо очекивали, не значи да је то крај. То је само тренутак да видимо шта смо научили и шта можемо другачије да урадимо како бисмо остварили неки циљ, мали или велики. Планирам да добар део своје презентације у суботу посветим управо „фејловима“ и потешкоћама, јер су они једнак део тога ко сам и шта сам до сада остварио, исто као и неки успеси. Није битан неуспех, нису битне потешкоће, већ оно што из њих учимо. То је оно што прави разлику.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/вх4т75нцр/уннамед.јпг" />

ФОТО: Милош Белчевић, други здесна на лево

Боривоје, откуд идеја за покретањем студентске Уније радије него за покретањем нечег уноснијег? Како то утиче на твоју професионалну каријеру?

Испуњава ме да се бавим стварима које имају утицај на читаву заједницу, односно, неким видом социјалног предузетништва. Имао сам ту срећу да је моја породица могла да ми обезбеди пристојан живот, што, нажалост, није чест случај у Србији. Стога, нисам имао императив да одмах морам почети да зарађујем и сам се издржавам. Кроз активизам у Унији стекао сам нешто што сматрам битнијим од новца, а то су пријатељства, искуство и практично знање. Ако се потрудим и на то додам адекватно знање са факултета и наставим са даљим учењем, мислим да ћу имати шансе за успех у професионалној каријери.

Светлана, многи у данашње време се не би осмелили на покретање сопственог бизниса. Како си се ти одлучила на тај корак и која је уопште предност предузетништва?

Недавно сам чула реченицу која ми се веома допала, те сам одлучила да је усвојим. Предузетнички посао уме да буде и најтежи и најлепши посао и у томе је његова чар. Моји претходни пројекти и заинтересованост људи за сарадњу са мном, као и подрчка породице, учинили су да верујем да могу да будем предузетник.

Милоше, константно настојиш да се мимо студија додатно усавршаваш и ван сфере твог образовног профила. Колико је данас важно бити активан на више страна и како ти лично успостављаш баланс?

Мислим да је изузетно важно бити активан у сваком смислу. Важно је за нас, као људе, важно је за квалитет нашег живота и важно је за нашу каријеру. У неким ситуацијама, живот нас натера да се ангажујемо, а у неким ситуацијама то је наш избор. Тренутно, упоредо са четвртом годином факултета, завршавам и једногодишњи курс Интернет Маркетинг & Е-Бусинесс, пишем за Погледницу, до недавно сам радио пуно радно време у фирми, фриленсујем за два клијента и идем на курс књиговодства.

Ово можда звучи превише, али није немогуће и мислим да је ствар у томе да препознамо и испоштујемо своје потребе и добро организујемо време. Имам дивне пријатеље и породицу, у срећној сам вези преко три и по године, идем на најразличитије догађаје и, у суштини, трудим се да мој друштвени живот не испашта. Руку на срце, дешава се да мало спавам и некада буде фрустрирајуће уклопити све.

Иначе, волео бих да на догађају 30. маја представим и неке корисне и једноставне методе управљања временом које мени помажу.

Зашто иСтупити из масе дипломираних?

Боривоје: Велика мана у нашој земљи је што људи живе у прошлости. Стога, и ми, млади, често прихватамо савете својих старијих да треба ићи утабаним путем: родити се – учити школу – завршити – запослити се – отићи у пензију. Живимо у ери када се свакодневно дешавају иновације и управо ми, млади, најбоље можемо то да пратимо. Пре неки дан сам прочитао да је момак из Пољске, стар 17 година, направио апликацију која помаже глувим људима да користе Аппле сат. Замислите, 17 година!
Уколико и ви имате сличне идеје и не желите да идете утабаним стопама, саветујем вам да одвојите своје слободно време и дођете 30. маја у зграду Београђанке, да заједно поделимо своја искуства. Цитирао бих Стива Джобса и реченицу коју често понављам себи: „Имајте храбрости да пратите своје срце и интуицију, они већ некако знају шта ви заиста желите да постанете“.

Светлана: Зато, јер ако се сами не бринете за себе, нико неће. Нико вас нигде не чека да вас потапше по рамену и похвали. Свет је препун одличних људи. Свету недостају људи са иницијативом.

Милош: Ово је баш добро питање. Веома сам се обрадовао када сам био позван да будем део оваквог догађаја, али сам, наравно, размишљао и о томе шта то ја имам да кажем и шта за мене уопште значи „иСтупити из масе дипломираних“. Сматрам да је младима истински потребна конкретна подршка какву могу да пронађу или да науче где да траже на оваквом догађају, а шта то значи за мене? Избацио бих све осим прве речи: иСтупити, јер како ја то видим? иСтупити значи направити корак даље, напор, започети промену - без поређења са било киме осим са собом и ониме ко смо сада. иСтупити значи доћи негде, чути нешто ново, поставити неко питање, тражити неки одговор, превазићи инертност. иСтупити значи бити храбар и аутентичан. А када иСтупимо, верујем да могу да се десе дивне ствари.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с15.постимг.орг/8ј23гцзаз/11013538_910139912391394_3850439542271793959_н.јпг" />

Марија ће вас у свом маниру спровести кроз разне теме о свакодневном животу и нама у њему, а да вас притом уопште не штеди понекад сурово истинитим коментарима.

***

Ваш омиљени портал, iSerbia, коначно излази из оквира онлајн света и организује edukativno druženje iStupi iz mase diplomiranih - kako da se što pre profesionalno aktiviraš? #иСтупи

Прочитајте и:

Aktiviraj se i iStupi iz mase diplomiranih
Marija Mitrovanov: Izdvojte se iz mase diplomiranih
Zašto je važna praksa tokom studiranja?

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti