Злостављање на послу, како вербално, тако и физичко, још увек није искорењено. Иако се наш свет са једне стране рапидно развија у технолошком смислу, са друге стране су међуљудски односи још увек на неком примитивном нивоу и захтевају пуно времена да би се унапредили а неки лоши модели понашања искоренили.
Слика српског тржишта рада није ружичаста, као што нам је познато. Лоша економска ситуација, корупција и друштвена хаотичност утичу на психичко стање запослених а надређенима даје слободу да радницима манипулишу, да их шиканирају и понижавају, у циљу њихове елиминације из колектива. Све ово ствара идеалне услове за “узгајање“ све заступљеније “биљке“, под именом мобинг.
Шта је мобинг?
Термин моббинг води порекло из енглеског језика и у себи садржи глагол “то моб“ што значи насрнути, простачки напасти. Мобинг је специфични облик понашања и патолошка комуникација на радном месту, када једна особа или група особа психички (морално) али и физички злоставља и понижава другу особу, са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета, све до елиминације са радног места. Мобинг се састоји од различитих видова понашања који се развијају током времена, најмање једном недељно, током најмање шест месеци.
Историјат мобинга
Историји људског привређивања мобинг као појава није стран, али га је тек осамдесетих година 20.века формулисао и дијагностиковао шведски психотерапеут немачког порекла проф. др Хајнц Лојман. Овај термин је Лојман преузео од чувеног природњака Конрада Лоренца који је појам мобинг користио приликом описивања понашања појединих животиња. Лоренц је приметио да се у појединим чопорима, група мањих јединки уједињује и истерује из заједнице а понекад и доводи до смрти већу јединку. Лојман је са друге стране проучавао понашање деце у школама, користећи израз буллyинг за малтретирање једног детета од стране остатка одељења. Тек двадесет година касније је Лојман приметио исти вид понашања и код одраслих на радном месту.
Жртве мобинга
Жртва мобинга може бити сваки појединац, без обзира на пол, старост, образовање, расу, друштвени статус или изглед. Но, можемо рећи да су чешће мете ове појаве млади радници или они пред пензијом, радници са нижом стручном спремом, мирни и неприметни људи или они који захтевају боље услове и већу самосталност у раду.
Негативне последице мобинга
Мобинг утиче на све аспекте појединца који је његова жртва. Од психичких промена се примећују анксиозност, депресија, напади панике, социјална изолованост и осећај деперсонализације. Од промена у понашању присутни су пасивизација, повећано конзумирање алкохола, цигарета и лекова као и сексуални поремећаји. На крају, све ово утиче и на физичко здравље жртве, које буде угрожено симптомима попут : главобоље, вртоглавице, несанице, проблема са варењем, срчаних и кожних проблема.
Мобинг у Србији
Мобинг је најзаступљенији у Београду, али га запослени често не препознају. Злостављање је према речима неких, најзаступљеније у новоприватизованим предузећима, где се послодавац труди да се овом методом тортуре реши запослених. Такође, у Србији доминира облик такозваног вертикалног мобинга где надређени угрожава подређене, док је ређи случај да подређени малтретирају надређене. Злостављач је најчешће директор или неко на водећој позицији. Синдром “празног стола“ је врло заступљен код нас. Он се односи на изостављање радника из колектива и радних задатака, па тако он проведе осам сати седећи беспослено за столом а на састанцима га сви игноришу и не уважавају његово мишљење.
Након свих ових помало песимистичних чињеница и података, навешћемо и нешто позитивно. У Србији је донет правилник којим је Министарство рада дефинисало шта је тортура на послу чиме је омогућена примена Закона о спречавању злостављања на радном месту. Иако су поједине невладине организације којима су се жртве мобинга до сада обраћале за помоћ, незадовољне концепцијом овог закона, надајмо се да ће се временом више пажње посветити правима запослених и жртвама злостављања на раду.
