Prevela: Dragana Marčeta
Drevno more koje je pokrivalo petinu površine planete, a bilo je duboko oko jedne milje.
Astronomi su utvrdili, koristeći neke od najmoćnijih teleskopa na svetu, da je okean, dubok oko jedne milje, pokrivao značajan predeo površine Marsa pre četiri milijarde godina. Istraživanje, objavljeno u magazinu Science, samo pojačava bujicu ranijih dokaza da je voda nekada postojala na površini crvene planete, ostavljajući tragove kao što su potočni šljunak, drevne obale, rečne delte, minerali koji se formiraju samo u vodenoj sredini, i druge (video: NASA-in Mars Feniks je jednom otkrio sneg na Marsu).
Ovog puta, dokazi dolaze iz analize vodenih isparenja koje se nalaze u atmosferi Marsa. Tim naučnika, pod vođstvom Džeronima Viljanueve, iz NASA-inog centra za svemirska putovanja, obavio je niz merenja reflektovanja sunčevih zraka na površinu Marsa i kroz atmosferu, koja su otkrila hemijski sastav tih atmosferskih isparenja. Vodonik u vodi, nebitno da li je na Marsu ili na Zemlji, može se pronaći u dva oblika: obični vodonik, čije jezgro sadrži samo jedan proton, i „teški“ vodonik, tzv. deuterijum, sa jednim protonom i jednim neutronom.
FOTO:The Independent
I Zemlja i Mars su se pojavili sa identičnim proporcijama običnog vodonika i deuterijuma u svojoj vodi. Međutim na Marsu, koji ima slabiju gravitaciju, obični vodonik je postepeno iscureo iz atmosfere u svemir. Usled toga, Mars ima proporcionalno više deuterijuma u svojoj vodi nego Zemlja – zapravo, sedam puta više. Pošto naučnici mogu da procene stopu nestalog vodonika koji je doveo do ove neravnoteže, Džeronimo i njegovi saradnici mogu da izračunaju koliko je uopšte nekada bilo vode.
Bilo bi dovoljno, kažu oni, da je pokrivala celu planetu podjednako, dosegla bi dubinu od oko 450 stopa (137 m). U praksi, kaže Džeronimo, „najverovatnije bi se stvorio okean u severnoj hemisferi, koja dosledno ima nižu visinu“.
„Njihovi rezultati su vrlo verovatni“, kaže Džems Kasting, planetarni naučnik u Pen Stejtu. Međutim, oni predlažu samo minimalnu količinu vode koja je pokrivala drevnu površinu Marsa, kaže on. „Moja pretpostavka je da je prava količina vode bila mnogo veća“.
Razlog tome: Članak Kastinga i saradnika iz 2014. govori o tome da je ranija atmosfera na Marsu bilo neobično bogata teškim vodonikom i da je mnogo njega iscurelo zajedno sa običnim vrstama. To bi onda naglo izmenilo bilo koje kalkulacije koje su bazirane na današnjim vrednostima, kaže on.
U svakom slučaju, dokazi nastavljaju da se gomilaju da je Mars nekad bio mnogo vlažniji – i, pošto je voda većinom bila u tečnom obliku, više nego što je u ledenim polarnim kapama gde je sada zarobljena, mnogo topliji – nego što je danas. To znači, zajedno sa povećanim brojem znakova da je drevna hemijska sredina bila gostoljubiva prema životu, samo podršku činjenici, koja postaje sve čvršća, da je moguće da je život nekada postojao na Marsu.
IZVOR: National Geographic
Dragana je jedan od onih velikih sanjara kojima preti izumiranje, ali se ne predaje.
Pročitajte i:
Rahmanjinov poslednji dah romantizma
Zašto su kreativni geniji često neurotični?
Andrićeva Milica koje više nema
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
