Priredila: Nevena Gligorijević
FOTO: My candy love
Postoji li supstanca koja učini da neko izgleda kao da je mrtav, a uopšte ga ne povredi? Da li je zaista moguće sipanjem otrova u uvo ubiti osobu koja spava - a da se ne probudi? Da li stvarno postoji napitak koji može nekoga da natera da se zaljubi?
450 godina posle rođenja Vilijama Šekspira, naučnici su pokušali da otkriju da li su "Šekspirovi otrovi" zasnovani na stvarnim supstancama. Julija je koristila otrov da bi izazvala sopstvenu smrt...Hamletov otac otrovan je supstancom koja mu je nasuta u uši dok je spavao...
BBC navodi da je zaključeno da je trovanje, kao što je učinjeno Hamletovom ocu, moguće učiniti bez buđenja pod uslovom da je kralj duboko spavao, ako je otrov bio uljast i ako je bio u bočici koja je primila temperaturu tela ubice, kraljevog brata Klaudija.
Dejvid Maht, koji je još 1918. godine na američkom univerzitetu "Džon Hopkins" proučavao Šekspirove otrove, bio je toliko odlučan da utvrdi mogućnost trovanja kroz uši, da je sam vršio eksperimente. On je različite otrove sipao kroz različite telesne otvore pasa, mereći brzinu delovanja.
Nije bila potrebna nikakva biljna niti hemijska pomoć da bi se zaljubili Romeo i Julija. Ipak, u priči o najčuvenijem književnom ljubavnom paru, Julija koristi misterioznu drogu da bi pred porodicom inscenirala sopstvenu smrt. Naravno, plan se izjalovi na najgori mogući način pošto Romeo misli da je mrtva pa se i sam ubije...
Julija je, pre nego što je sve potpuno pošlo naopačke, popila verovatno napitak od velebilja (atropa beladonna). U stvarnom životu, čak ni ta opasna biljka ne bi mogla da izazove kontrolisanu komu u kojoj su otkucaji srca tako spori da Julija deluje mrtvo. Veća količina te biljke može da ubije, a manja navodi da spavaš kao mrtvac.
Hamletov otac i bunike
Motiv za rasprave je sredstvo ubistva, u drami nazvano hebenon, a to mogu biti abonos, bunike, velebilje (luda trava)... Međutim, s obzirom na sve simptome smrti Hamletovog oca, izgleda da su u pitanju bunike! Bunike su kao otrovna i opasna biljka poznate još od starog veka, dok su u srednjovekovnoj medicini korišćene za umirenje i i uspavljivanje, zbog relativno visokog sadržaja skopolamina.
,,Kao da je jeo bunike" - postoji izraz koji smo čuli kada se neko ponaša kao da je u delirijumu ili halicinira.
Otrov bunike, kao i velebilja (reč je o biljkama iz iste porodice), može se apsorbovati i kroz kožu. Prvi simptom je privremeni gubitak pamćenja, a potom se javlja crvenilo u licu, ubrzani puls, suva usta, žeđ, nemir, osećaj euforije, halucinacije i delirijum. Nastupaju i probavni poremećaji, povraćanje, teškoće pri disanju...
Primećuje se da nijedan od otrova ne izaziva kraste koje pominje Hamletov otac, te je tu reč verovatno o autorskoj slobodi ili možda tadašnjem uverenju da ove biljke mogu da izazovu i ovakve pojave.
Šekspirovi ljubavni napici!
U "Snu letnje noći", kraljicu vila i vilenjaka Titaniju drogiraju supstancom koja je natera da se zaljubi u prvu osobu koju ugleda kad se probudi. Na Titaniju čini bace tako što joj sipaju sok na oči. Šekspir tvrdi - a naučnici smatraju da je reč o potpunom piščevom preterivanju - da je "sok za zaljubljivanje" bio napravljen od biljke dan-noć.
Mada dan-noć ima neka lekovita dejstva, naučnici su sigurni da se od ove biljke ne bi mogao napraviti ljubavni napitak... Ali šta pa naučnici znaju o ljubavi?
Nevena je zaljubljenik u umetnost i vodiće vas stazama umetnosti i kulture.
IZVOR: B92
