.jpg)
Autor: Srđan Jović
FOTO: Iz privatnog albuma
Osvanula je subota 18. april, dan kada je ono za šta se treniralo prethodnih meseci trebalo materijalizovati dobrim rezultatom. Ne mislim na rezultat u smislu penjanja na postolje, ono je rezervisano za profesionalce, pre svega Afrikance, koji neupitno ostvaraju primat u odnosu na konkurente. Istrajati u borbi sam sa sobom, istrčati predviđenih 5 km u trci zadovoljstva, 21 i 42 kilometra u polumaratonu i maratonu - to je rezultat vredan pomena. Vreme trke je relevatno, ostavimo ga za najbolje profesionalne atletičare, neka bude pobednik svako ko završi trku.
Preko 4500 učesnika različitih starosnih kategorija u deset časova spremno je čekalo početak ovogodišnje trke ispred Doma narodne skupštine. Veliki broj učesnika nije veliko iznenađenje, jer svako ko je trčao bar jednom sa uživanjem uvek se vraćao trčanju. Trčanje je takav sport koji te ostavlja samog sa svojim mislima, uspevaš da zaboraviš na sve nedaće koje te more, koncentrišeš se na sebe na svoj cilj, vežbaš strpljenje ono što ljudima danas generalno manjka kao karakterna osobina.
Pojedincima je ovo debi kao maratoncima, dok drugi imaju višegodišnja iskustva. Bez obzira na prethodno neiskustvo ili iskustvo, njihova lica delovala su pomalo zabrinuta, veliki izazov je pred njima, treba ga ostvariti, a kiša koja ne prestaje da pada u sadejstvu sa vetrom ih ne ohrabruje na tom putu. Hladno vreme za april mesec, ali volja takmičara bila je jača, odlučno su krenuli sa trkom sa osmehom na licima.
Trasa (polu)maratona bila je od skupštine ka Bulevaru Kralja Aleksandra, zaokret na Crvenom krstu, preko Slavije, do Brankovog mosta ka Novom Beogradu i Zemunu i nazad sve do Terazija.
Prvih par kilometara ne predstavlja veliki problem, adrenalin te vuče dalje, osećaš dodatnu snagu, jer možeš da pokažeš pred svima da si naporno trenirao. Svakim pređenim kilometrom činiš sebe posebnim, srećan si jer si uspeo da budeš deo najmasovnije sportske manifestacije u Srbiji. „Uspećeš“, govoriš sebi samouvereno, zaboravljajući još jednom na dosadan vetar što fijuče i njegovu sestru kišu.
No tamo među blokovima na Novom Beogradu vetar pojačava svoj intezitet. Takmičari su skroz mokri, a od hladnoće im se grče mišići, ali zar sada da se odustane? Nema posustajanja, trka se nastavlja, bol je prevaziđen.
Povratak preko Brankovog mosta i tih poslednjih par kilometara predstavljali su najveći problem. Noge klecaju, snaga izdaje, ali volja i međusobna podrška maratonaca ne dozvoljavaju da se odustane. Gest solidarnosti pokazao je kadet Vojne akademije, koji je zajedno sa još jednim takmičarem zastao i pomogao svom drugu da prođe kroz cilj na kraju.
Solidarnost pomenutih, ali i drugih trkača u tim odsutnim trenucima prepoznala je i publika, koja je ih je snažno bodrila do samog kraja. Na krilima podrške učesnici trka su jedan po jedan prolazili kroz cilj, promrzli i pokisli, ali srećni. Ta nemerljiva količina sreće napravila je pravu euforiju, koja je dosadnu kišu bacila u drugi plan, ona je i dalje padala ali rezultat je bio vedar. Ljudi sa kojima sam razgovarao osetili su zadovoljstvo, ponos i snagu volje kao nikada do sada. Organizatori su se pobrinuli da ulepšaju taj završni čin dodelom medalja svim trkačima koji su uspešno završili trku. Zaista lep gest.
Maratonke i maratonci u različitim kategorijama uspeli su da pokažu ono što čini svakog čoveka velikim i posebnim, tačnije da pokažu plemenitost, solidarnost i istrajnost, svaka im čast na tome.
Dani su prošli i sada hladne glave mogu konstatovati da je po mnogo čemu bila je specifična ovogodišnja maratonska manifestacija u našem glavnom gradu. Možda grešim, ali ne pamtim da je godinama unazad trka bila održana u subotu, umesto tradicionalne nedelje. Vremenski uslovi nisu bili saveznici maratona, ali kiša i vetar nisu uspeli da zaustave rekordni broj trkača, njih preko 4500 da trče i čine dobro. Sport je pobedio.
ignorantia iuris nocet
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
