Карин Кусама, Ени Кларк и многе друге редитељке говоре о снимању кратких филмова и раду у подручју којим доминирају мушкарци.
ФОТО: Flickr
Превела: Мирјана Кузмановић
Овог јуна, амазонска хероина, Чудесна жена, први пут ће бити приказана на великом платну. Биће то важан тренутак за свет стрипа, али и за родну равноправност у филмској индустрији.
Филм је дело Пети Дженкинс, која је публици најпознатија по филму „Монструм“ (Монстер) и први је играни филм у којем редитељ располаже буџетом од 100 милиона долара. Штавише, ово је тек четврти филм у историји у који је уложено толико новца, а у коме главну реч има жена. Овај податак укључује и надолазећу филмску адаптацију књиге „Набор у времену“ (А Вринкле ин Тиме) у режији Ејве Дувернеј, те недавно најављену нову верзију филма „Мулан“ (Мулан), коју ће да режира Ники Каро.
Прошле године само су четири филма стајала више од 200 милиона долара. Буџет за још неколико филмова налази се одмах испод овог износа, а неки од њих су: „У потрази за Дори“ (Финдинг Дорy), „Алиса иза огледала“ (Алице Тхроугх тхе Лоокинг Гласс), „Књига о џунгли“ (Тхе Јунгле Боок), „Варцрафт: Почетак“ (Варцрафт) и „Дан независности: Нова претња“ (Индепенденце Даy: Ресургенце).
Упркос чињеници да се високобуџетни филмови баве разним темама, они су већ дуго део мушког света. У том свету ретко се пружају прилике редитељкама, чак и онима које највише занимају нешто профитабилнији жанрови. Карин Кусама режирала је филмове „Позив“ (Тхе Инвитатион), „Опасна Дженифер“ (Јеннифер’с Бодy) и „Боксерка“ (Гирлфигхт), од којих је последњи био миљеник Филмског фестивала Санденс 2000. године. За редитељке попут ње, мањи пројекти представљају прилику да се истраже рискантније теме, изоштре вештине писања и испричају снажне и сажете приче.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/5јлпгзј23/карин_кусама_04_2017.пнг" />
ФОТО: IndieWire
Управо је због тога Кусама била захвална када је добила позив да учествује у пројекту „XX“. Овај пројекат представља збирку кратких хорор филмова које су режирале жене и у којима жене играју главне улоге уместо улога несрећних жртава убиства.
„Мислим да у кратким филмовима постоји нешто што одржава мишиће у кондицији“, изјавила је Кусама у телефонском разговору за „Хафингтон пост“ (Тхе Хуффингтон Пост). „То је као кад трчите трку од десет километара док се припремате за маратон. Мени се ретко пружа прилика да трчим маратон. Ретко ми се пружа прилика да режирам дугометражни филм. Није то жеља која ће да ми се оствари чим је пожелим. Снимање кратких филмова за мене представља начин на који могу да останем у форми и наставим да причам приче, или чак да створим своју причу, али тако да је то лакше изводљиво свима који учествују у пројекту“.
Збирка „XX“ доживела је светску премијеру 22. јануара на Санденсу, а убрзо је и објављена у ограниченом издању. Кусама је овом пројекту придонела обрадом „Розмарине бебе“ (Росемарy’с Бабy) за чији сценарио сматра да је „кључан“ у историји филма. У њеној верзији, Розмари Вудхаус је жена чији се 17-годишњи син почиње понашати све насилније, готово опседнуто, како му се ближи 18. рођендан.
„Лик Розмари Вудхаус у филму „Розмарина беба“ поприлично је беспомоћан, попут питомог кућног љубимца због којег вам кључа крв у венама. Сама женственост употребљена је против ње“, рекла је Кусама и наставила: „Хтела сам да прикажем свет у којем женственост и рањивост постају предност. Женскост постаје извор снаге, а не слабости“.
Кусама наглашава да се мајке, поготово у хорор филмовима, пречесто приказују у стилу „Психа“ (Псyцхо), па се било који вид мајчинске снаге тумачи као перверзан и изопачен.
„Сада сам и ја мајка. Мајка сам дечака и желим да он одрасте као феминиста и да се отисне у свет са саосећањем према другим људима“, изјавила је Кусама. „Знам само да постоји толико ствари којима треба да научим свог сина. Мислим, како би наш свет изгледао без мајки? Како би изгледао без мајчинске љубави? Сматрам да га не би било“.
Пројекту „XX“ допринеле су и Софија Каријо која режира филмове у техници кадар-по-кадар, Јованка Вучковић која је режирала „Бунтовнице“ (Риот Гирлс), редитељка филма Соутхбоунд, Роксен Бенџамин, те Ени Кларк, љубитељима рок музике позната и под уметничким именом Ст Винсент, којој је ово прво редитељско остварење.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/дцв0qx7г1/xx_постер_04_2017.јпг" />
ФОТО: We Live Entertainment
Ове режисерке само су неке од многих жена у филмској индустрији које показују интерес за хорор филмове, било да је реч о раду унутар традиционалних оквира тог жанра или о подређивању традиције изражавању сопствених ставова. Од 2014. године, свој траг у филмском стваралаштву оставило је неколико дугометражних хорор филмова у којима су жене водиле главну реч.
Неки од њих су „Бабадука“ (Тхе Бабадоок) Дженифер Кент, „Еволуција“ (Еволутион) Лусил Хаџихалиловић и „Сирово“ (Рав) Джулије Дукорно. Број редитељки такође се повећава и у свету краткометражног филма. На прошлогодишњем Фестивалу кратког филма Најтхок заблистали су крвави криминалистички филмови и мистериозне приче о вештицама.
Ове приче, заједно са онима које су забележене у збирци „XX“, изражавају сензибилитет својих ауторки и доказују да њихови филмови не треба да буду сврстани у категорију „женских филмова“ него у значајне филмове које су направиле жене.
„Сада када је завршена прва збирка филмова које су режирале жене, волела бих да замислимо, а потом и створимо, свет где може постојати више оваквих филмова, а жене могу саме да плаћају своје рачуне“, рекла је Кусама.
„Сматрам да је тешко испричати женску причу без да покушају да вас ставе у калуп туђих очекивања како жене треба да изгледају и звуче“, додала је, „Али када једном видимо приче које приказују комплексне жене – заправо, усудићу се да кажем комплексне особе – то нас одушеви. Мислим да публика заправо жуди за тим“.
ИЗВОР: The Huffington Post
Мирјана је студент енглеског језика који воли да посматра свет кроз објектив.
***
Прочитајте и:
Neočekivani uspeh bioskopa „Roda Cineplex“
Otvorena izložba Filipa Daćevca!
Smederevo: Glumci iz cele Srbije u čast Nušiću!
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади, који желе да се опробају у превођењу текстова, то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму, ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected], са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
