Priredio: Marko Mirković
Sveti Georgije ubija aždaju
Kod Srba je proslava Đurđevdana vezana za proslavljanje krsne slave Svetog Georgija, koji je živeo u vreme rimskog imperatora Dioklecijana. On je priznao svoju hrišćansku veru i osuđen je na smrt odsecanjem glave. Taj dan se po Grigorijanskom kalendaru praznuje 6. maja, dok se 16. novembra, proslavlja Obnovljenje hrama velikomučenika Georgija u Lidiji, u Turskoj.
Georgije je predstavljen kao ratnik koji kopljem ubija aždaju koja predstavlja mnogobožačke religije. Tog dana domaćini koji proslavljaju ovaj praznik odlaze rano ujutru na liturgiju, gde sa sveštenikom seku kolač, a zatim se vraćaju kući, gde dočekuju goste. Međutim, pored verskog značaja Đurđevdana, u Srbiji se još uvek u nekim krajevima ovaj praznik obeležava i nasleđenim obredima, jer je to dan buđenja proleća.
Branje cveća i skidanje kapija
Običaj je, u nekim krajevima Srbije, da se dan pred Đurđevdan odlazi u brdo, gde se beru lekovite trave - grab, leska i divlji đurđevak. Te večeri, kao što je u Gronjoj Resavi bio običaj mladi momci bi kasno noću odlazili da skinu kapiju devojci koja im se dopada i sakrivali je od domaćina, tako da bi ujutru domaćin tražio kapiju. Neretko ju je mogao naći i na vrhu drveta ili u bunaru.
Ujutru na Đurđevdan žene su odlazile na reku i od sakupljenog cveća plele vence, koje su kačile na kapiju i u kući. Danas je to individualni obred koji svaka obavlja kod kuće. Ovaj običaj je vezan i za uranak, mnogi koji ne slave krsnu slavu organizuju izlet u prirodi. Najčešće se žrtvuje jagnje. Devojke i momci se prskaju vodom. Sve se završava igrom i pesmom. Ipak, nisu Srbi jedini koji su sačuvali običaje vezane za ovaj praznik. Romi proslavljaju „Ederlezi”.
„Djurđevdan je, a ja nisam sa onom koju ....”
Verovatno su Vam poznati ovi stihovi koje je iskoristio Goran Bregović i snimio hit „Bjelog dugmeta”, ali malo ko zna da je ova pesma nastala u vreme Drugog svetskog rata, kada ju je zapevao Rom koji je odvođen vozom u logor smrti. Ostavimo ove tužne činjenice, jer u Romskoj kulturi ovaj praznik je, takođe, vezan za buđenje proleća.
Sve počinje veselo, ukrašavanjem kapija, žrtvovanjem jagnjeta, a završava pesmom i igrom, u njihovom prepoznatljivom stilu. Pored Roma, ovaj praznik na nešto drugačiji način slavi se i u Turskoj.
Festival „Hiderlez” u Turskoj
Turci ,takođe, veliku pažnju poklanjaju Đurđevdanu. To je za njih praznik kojim se završava zima, a počinje vrelo leto. Zato se za njega vezuju i mnogi običaji. I kod njih je običaj da se prinosi žrtva, tj. jagnje. Pali se i vatra i oko nje se igra i peva.
Sveti Džordž u Engleskoj
Proslava Đurđevdana poznata je i među pripadnicima katoličke veroispovesti. U seoskim predelima Hrvatske proslavlja se praznik „Jurjevo”, koji podrazumeva slavljenje proleća. Lože se i preskaču vatre kako bi mladi ostali zdravi.
U Engleskoj se na trgovima organizuju proslave Svetog Džordža (St George's day), gde se igra i peva, čak i uz vojni orkestar.
flickr.org
Videli smo zašto je Đurđevdan toliko značajan praznik u svetu, da je nominovan i kao nematerijalno dobro u organizaciji UNESCO-a. Svi ga proslavljaju, bio on Ederlez, Hiderlez, Jurjevo ili Đurđevdan, uz igru, pesmu i čašu vina, na radost proleću i vedrim danima.
Izvor: večernje novosti.rs
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije.
Pročitajte i:
Srećna slava, domaćine!
Da li znate koja je merna jedinica za sreću?
Bacate hranu? Evo kako da uštedite
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
